Prosvetni glasnik

798

једна глава из

2,7П м. Као ијто ое види, ова је величина дупла према оној, која је под другим околностима узета као норма. За главну салу не може се у опште одредити тачна мера квадратне површине, по што нема мерила за, број људи, који треба да се у њу сместе при извесним свечаним приликама. Очевидно за њу се може одредити само онај просгар, који претекне после цељисходне поделе целине на остале просторе. За њу се не сме одредити најбољи део простора за становање. Дакле, као*што смо казали величине за, главну дворану не могу се тачно одредити. За више школске заводе величина главне дворане може се свакојако направити сразмерно према броју ученика. Код народних школа већ је теже у сваком обзиру грађење главне дроране. Сви усдови не могу се никако постићи, а нарочито вентиладија, која је један од најбитнијих хигијенских услова. Најпосле у народној школи најмлађи разреди могу се задржати да не долазе у главну дворану о свечаностима, јер дуже бављење тамо није за њих ни пробктачно. При најповољнијим околностима, често је главна дворана од много посетилаца, или иначе, сувише прегрејана и ваздух је покварен. У нашим школама желели бисмо да се разредне собе отпочну правити тако^ да одговарају хигијенским условима, а главна дворана за сада нека би остала још само проста жеља. В. Осветл.ен>е школске собе Питање о правилном и добром о светљењу школске собе од тако је изванредног хигијениског значаја, да је око њега усредсређен по велики део целокупне науке о чувању здравља у школи. Од како је један научник (Еон) својим одличним и врло мучним трудовима и испитивањима доказао да, оскудно осветљење школских соба може постати јак извор патњама најблагороднијег човечијег органа, ока, учињено је много трудом свију оних који се школом баве, да се отклоне саевиммноге мане, које су у том обзиру постојале. Кон није иетина доказивао да очња болест долази еамо од рђавог осветљења у шк<>лама, већ је рђаво и неправилно осветлење сматрао као један однајјачих узрока. За тим је Кон узео рђаву конструкцију

школских клупа као један од такође веома великих узрока, што се кратковидост у школама јавља све у већем размеру. С тогаје он у овоме погледу веома много урадио, трудећи ее да изнађе начин како да се отклони рђав уитцај школске клупе на здравље очију и у овоме су му заслуге врло велике. Па што је објавио ресултате евојих испитивања о кратовидости ученика у школама и поткрепио их јаким и јасним разлозима, прегло се свуда живо, да се отклањају узроци кратковидоети, и то како од сграпе влаети тако и од сгране наставника. Питање о светљењу било је међу првима. а. Сунчано осветљеље Да сунчано осветљење годи здрављу ученичком у школи, потребни су, као главпи, следећи услови : 1. Правац којим долази осветљење треба да даје довољну количипу светлости ; 2. да нема ничега што би сметало сунчаној светлоети да улази у школску собу ; 3. да светлост улази кроз довољно отвора у зидовима школског здања, т. ј. да еу црозори школске собе велики и да их има довољно ; 4. да еу прозори као што ваља намештени ; 5. да су школске еобе унутра тако уређене да ее не губи ни мало светлости која унутра долази и да је свуда цељисходно подељења. Сваку од ових пет тачака претрешћемо редом. 1. При зидању школеког здања неопходно је нужно да лице школе буде окренуто истоку или југу. Тај правац (на исток или југ), поред других неких разлога, заслужује првенство и због тога, што се тако добија најизобилнија количина еветлости Часови из јутра понајвише су одређени за школску наставу а у то време највише светлости долази е иеточне стране. Зраци јутарњег сунца, који готово свуда хоризонтално падају, осветљавају школску собу и у њеним најкрајњим кутовима и тако је могуће да ее добије довољна количина светлоети и за децу која најдаље од прозора седе, па ма соба и соширока била. Овде ее сад иетиче питање, да ли. сувише сјајни сунчани зраци ниеу шкодљиви детињим очима ? Одговор је без сумње позитиван, јер из искуства знамо, да око не може да подноси еувише јаку светлост. Али томе се може