Prosvetni glasnik

801

0,8—0,9 м. од патоса, не могу се прозори укоситп унутра, јер би тада сунчани зраци падади дубоко испод површине стода, а тиме би се дада придика за одбијање светдосги, што је дечијим очима шкодљиво. Дупди прозори с погдедом на осветљење могди би опстати. Шта више они су по некад у ведиким варошима, кад је шкодско здање на удици са ведиким прометом, врдо нужни. Али доцније ћемо имати придике да видимо. да они из других хигијенских раздога треба са свим да изостану. Што се тиче обдика прозора, треба изоставити сваки свод, а нарочито заошиљене готске сводове. Ово треба учинити из раздога, што сводови одузимају знатан део прозорских отвора и еметају светдости да долази озго. На посдетку при грађењу прозора ваља веома на то пазити да преграде између прозорских окана имају апсодутно нужнујачину, да се не би много од прозора за стакдо изгубидо. По себи се разуме, да нема ведике користи од тога, што ће се направити велики прозорски отвори у зиду, ако масивне дрвене оплате и преграде заузму велики део тих отвора те тиме смање квадратну површину стакла. Према овоме прозорска окна морају бити ведика, прозорска крида морају се састојати из два деда тако да се свако од њих може за се отварати. Прозорско стакло мора бити од добре каквоће и ни пошто не сме издавати зеденкасту боју. Ни мадо не изгледа да је баш тако нужно, да се најдоња окна прозорска праве непровидна. То се чини због тога да се деца при живом саобраћају у школској улици не би расејавала. Ади ако је дете само склоно на непаж љивост, и ако није настава таква да га иотпуно заним а, онда ће оно врло радо и дако наћи предмет којим ће се забавити. 4. Да је за писање најповољније, ако светлос т долази с леве стране, то нам показује најпростиј е и свакодневно искуство, које нам у једно одређује и положај прозора. Кад у нашим собама, где радимо, намештамо сто за писање, ми онда, осем тога што се трудимо да га, кодико је могуће, близу проеора примакнемо, сигурно ћемо га тако наместити да нам прозор остане с леве руке. Кад се дакле нешто поједином човеку, који има права да сам одреди даљину у којој хоће да се од прозора налази, чини пријатно и цељисходно, онда то у дадеко

већој мери вреди за школску младеж, која мора да седи све једнако на одређеним местима. Према овоме сваки други положај прозора, осем кад светлост долази с леве стране, мора се сматрати као погрешан и мора се одбацити. У нас се тако мало пазидо и још и данас мало пази на овој најпросгији захтев цељисходности, а већ и да не говоримо о хигијенском гледишту, и свуда ее може наћи прозора од свију могућих подожаја И не само то, већ у нас и нема ни једног од напред наведених услова, па није чудо, што је и овај изостао. Сваки без изузетка зна из свога сопсгвенога искуства, како је велика сметња при писању, кад сенка од руке, којом се пише, иада на хартију и помрачава бага оно место на коме треба да се ппше. Што је се од пре захтевало да еветлост долази још са које стране осем с деве, то се даје објаснити тиме, што је више пута тешко подићи школу баш на тако слободном меету, да се е поља мо?ке добијати непоремећена потребна количина еветлости, која може велике идосга дубоке шкодске разреде скроз осветлити. Али ако се пра избору места за школско здање буде пазило на све услове које хигијена захтева, и ако ее при грађењу школских соба изврше све мере које смо напред изложили, онда мучно да ће затребати осветљење још са које, осем с леве, стране. Од свију врста осветљења, која су се у школама употребљавада, а која се ваљда и дан дањи бар у нае могу видети, најрђавије је оеветљење спред, а већ кад светлост долази и спред и с десна, онда је превргаило сваку меру. Свака еветлост која спред у очи пада, засењава очи и не да се дуго подносити. Поред тога, као гато се по себи разуме, табла мора стајати пред децом, дакле између деце и прозора, а то веома отежава распознавање свега онога што се на табли ради. Осветљење са етраг, као што је еа евим јасно, није довољно само по себи, јер тада свако тело баца преда се сенку на књиге и хартије и помрачава их. Деца која седе на првим клупама не могу тада скоро нигата видети; тако дакде ни овај начин осветљења није пробитачан. И сама комбинација овога осветљења с оним с леве етране не сме се тр пети, јер се онда наставнику отежава осматрање 101