Prosvetni glasnik

802 ШЕ0.1Е У СР БИЈИ 1836. ГОДИНЕ разреда, а често га и немогућнил чини. Свакојако кречем. Но тако исто дувари не смеју бити ни тао учитељу треба водити исто тако рачуна као и мно обојени, јер тада упијају много светлоети која о ученицима, као што то у овом случају и педа- с ноља удази. Најбоље је бојење с отворено сивом, гошки интереси захтевају. модро или зедено сивом бојом, коју сваке године Осв етљење и с леве и с десне стране по- о школском одмору треба обновити. Дуварове собе најопасније је од свију до сад сноменутих ме- треба чувати од свију карата, таблица ит. д. које тода осветљења. Светлост која улази с обе стране светлост упијају, као и одоних, које ју прекомерно укршта се и шкодљива је дечијим очима не само преламају. Готово је најбоље, где је год могуће, због прављења сенк.е, него и због одбијања. да се за земљописну наставу одреди нарочита соба с тт ^ као и за цртање. Где то опет није могуће, да би &. Поред свега овога, што смо напред побро- 1 " Ј Ј ' се отклонило свако дражење очију тим предметима, Јали да Је од значаЈа за уЈамчавање нужне коли- 1 ЈЈ г треба да карте, таблице и т. д. виее о дувару само чине еветлоети поЈединоЈ деци, за укупно осветљење ^ ^ ' Ј ГЈ > . 1 онда кад су потреоне, иначе да су увек савшене, школских соба од велике Је важности каквоћа ду- ј . у а особито геограФСке карте. варова. По томе дакле дувари не смеЈу оити много 1 1 ејајни, де не би светлост сувише јако одбијали. ( наотавиће се ) Гади тога треба изоставити и бељење дуварова

ШКОЛЕ У СРБИЈИ 1836. ГОДИНЕ

Оваки је народ дужан да води рачуна о раду својих предака. Он је дужан наетавити започети рад у духу напредном, ако је рад и жели да као народ осгане. За народе, који су тек од скора своју независност задобили, та је дужност још далеко већа. Краљевина Србија цродукт је оваког рада кародног. Започети 180и 1815. године рад донео је ејајне успехе, којиманема равних ни у ког другог народа. За седамдесет и осам година од туреког пашалука Србија је претворена у модерну државу европску! Стари српски државници нису били учени људи, али у толико више умели су радити у корист својега народа. У свима струкама државне управе види се велики напредак и по уређењу и по раду, и све то покрај толиких и многих промане у сразмерно тако кратком времену. Најочитји напредак налазимо у просветној струци. Ово најбоље доказује етање јавне наставе, које је било у Србију 1836. године. ГГ. др. Милован Сиасић и Милан Ђ. МилиКеви& опширно еу описали у „Гласницима сриског

ученог друштва" развитак наших школа, но нису изнели подробније статиетичке податке можда за то што им нису били при руци. За то износимо их ми овде као жнтереену статистичку грађу из онога доба. Ови подаци налазесе у другом извештај Петра РадовановиКа, директора евију школа у Србиј и, који је он поднео „високославном уаравитељном књажеско-србском Совјегу" 20. Новембра 1836. год. Петар РадовановиК 1 , постављенје за директора свију школа у Србији 21. Марта 1836. године, и одма је прегледао све школе, и поднео о њима извештај државном савету. То се види из његовог другог извештаја од 20. Новембра 1836. године, који гласи овако: ^Високославни Уаравитељни Књажеско-Србсш Совјете ! По окончаном втором посјешенију свију школа у Сербији 26. Септембра т. г., Содержаније п Налог у Височајше даном ми Наставленију точки 14, 15 и 16 изложен, покорњејше извршујући, сочинио сам Спи1 Родио се у Новом Саду 1808. а умр'оје у Београду з. Марта 1857. године, Животоаис овог нрвог директора српских школа штампан је у IX књизи Гласника сриског ученог друштва, стр 123