Prosvetni glasnik

102

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРИСКЕ ИОТОРИЈЕ

809

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ од ЈЛНЛАНА р, ЈУВАВКИЋА (ИАСТА ВАК) IX Е Р А Љ М И Д У Т И Н

1. Пошто је Драгутин збадио оца (Уроша) с престола као што сам вам већ казао, онда се он прогласио за краља сриског 1 ; ал краљевање његово не трајаше дуго. 2 Народ га и онако није волео, што је оцу отео иресто н што је био хром ц болешљив ; на још када у несретном рату с Грцима изгуби неке земље: онда се нстом показа незадовољство у држави српској. Драгутин опазивши то и видећи, да се неће моћи одржати на престолу, одрекне га се у корист своме млађем брату Милутину, којн је у народу. омиљен био. Тада су браћа између себе договорила се : да Драгутинов син наследи престо после смрти Милутинове и да Драгутин може задржати за се неки део земаља. После одступаља с владе, Драгутин је још дуго живео и самостално управљао својпм земљама : Мачвом, Сремом који је добио од свог таста краља маџарског, и др. називајући се другим краљем српским. 3 ) Милутин је био у најбољем добу, у 27 години живота, када је се венчао српском круном на краљевскп престо. 4 ) Дотле је он имао под својом управом зету Требиае и Хум ; а био је већ и ожењен Аном, ћерју једног великаша грчког/) који се одметнуо од Грка, те по томе назват одметник грчки. Држава српска била је у то време притешњена и умаљена, јер су Грци захватали повелики део земље (све до Липљана) и непрестано су пападали хотећи освојити државу Милутинову и ,имати га као послушнога слугу". С тога се Милутин удружи са својим тастом (старцем) 6 ) и одмах у пролеће идуће године 1 ) завојишти на Грке. У овом рату били су нобеђени Грци и Милутин је раширио своју државу освојењем неколико области с оне стране Шаре планине. 8 ) Грчки цар да би се осветио Милутину и његову тасту (старцу), одметнику своме, поиште од свога зета, цара татарскога, неколико хиљада (4000) војника, г ) Пре 610 година. 2 ) Око 9 година владао је (12 72 — 1281). 3 ) Пред смрт се покалуђери и Еао калуђер проводио је живот у посту и молитвама. 4 ) Године 1281. Пре 600 година. 5 )Јована Анђела, тесалскога управител>а. 6 ) Отац женикове младе зове се таст или старац. 7 ) ДрУ ге године владе (1282) год). 8 ) Скопл»е, Овче пол»е, Златово, Пијанец и оба Полога.

и крене се с њима и са осталом својом војскох, нраво на Србнју, још те исте године. Но, на насрећу његову, разболе се у путу и после кратког боловања умре, баш у зиму, Децембра месеца. Његов син и наследник, бојећи се да Татари не опљачкају грчку царевину, ако одустане од рата, па нареди : да се удари на Србе. Милутин имајући уза се мало војске, не хте се упуштати у бој, него се повуче иснред непријатеља, који новрате изгубљеие земље и допру^до Призрена све палећи и убијајућн. Татари, савезници грчки, жељни проливања крви ка' и остали дивљаци, науме да пређу нреко једне реке (Белог Дрина), до које су доспели били и нреко које су се видели многи бегунци и њихова стока. Ну „због надошле воде многи се подаве, а многе Срби побију па чак и њихова ногдавицу (Црноглава) ухвате, осеку му главу украшену бисером и пободену на копље, донесу на дар своме краљу." После тога Грци и Татари поврате се с богатим пленом к своме дому 1 ). За то време Милутин је скупио своју и свога брата војску, па чим су се непријатељн повратили : одмах је похитао за њима да им се освети „што су напали на државу његову." Грци се не смедоше одупрети многој ихраброј „војсци браће краљева", који допру чак до св. Горе. Тада су не само опет заузели пређе отете земље од јТрка, него су још онљачкали многе друге пределе 2 ) —• на се онда врате у своју државу. (То је било у трећо години краљевања Милутинова). Проиитивање. 2. Повратив се из грчких земаља, Милутин отнусти своју војску кућама, да се мало поодморе ; а. Драгутин са својом војском оде у своју државу. Али мир дуго не потраја. Једва прође годнна дана и месеци неколико више, 3 ) а Милутин опет скупи војску врбујући војнике и из своје државе и из околних држава, одакле му „многи дођоше чујући за његово велико доброчинство и славно име." Са овом војском Милутин опет нападне на Грчку н заузме најближу му област Дабарску са свима градовима у њој. Мимото: освоји по даље још две повелике области (Кичевску и По-

1) 1283 године.

2) Струмски, Серески и Христопол»скм.

3) Год. 1285.