Prosvetni glasnik

НЕКОЛИКО ЖИВОТОИИСА 03 СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

810

речку) и присједини их к својој држави. После тога освојења а с увећаном војском, удари на Епир (земљу Влахиотску) чак тамо у близини мора „дебелога." Ова земља, Епир, беше у свему изобиљна, те се Милутин у њој накупи силнога блага, па се онда врати к дому, „а земљу у пустоши остави." То је било пете године владе. — Те исте године грдна множ.ина Татара, преко Маџарске, ко.ју „као скакавци опустоше," провале у Бугарску те н>у и још друге земље (Тракију и Македонију) страшно опљачкају. Тадашњи буг. цар поплаши се силе њихове, па да не би престо изгубио — уда своју кћер за сина цара татарскога. Тада се Бугарска раскомада на више државица и царство се њихово поче распадати. Ледан великаш, у неколиким областима владаше самостално, сам за се; други у другој, а трећи опет у трећој обласги. Тако иу Браничеву, њих два брата, Дрман и Куделин, отпочеше владати самостално. Ну им било мало бугарске земље и господства, него се удружише с другима 1 ) и нападоше на .државу краља Драгутина, која се до близу Браничева простирала, и опљачкају многе крајеве. Драгутин онда позове у помоћ Милутина па заједнички ударе на браничевачке господаре. Савезнике им нрегнају преко Дунава, а Браничево освоје н споје са Драгутиновом државом. Тако се држава и другог краља, Драгутина, рагаира на истоку узев Браничево, и на западу је захватала ве&и део Босне. Милутин се, после овога, побоји, да Драгутин имајући толику земљу, не покуша помоћу свога таста (старца) краља маџарског опет докоиати се врховне краљевске власти. С тога отпусти своју (прву) жену, Гркињу, и ожени се Мађарчицом, ћерју краља маџарскога, рођеном сестром жене Драгутинове. С њом је имао једну ћерку (Царицу), па се онда и с њом разведе, по што је видео да нема опасности за државу му ; а и сама Мађарица беше раскалашна и неваљала. За тим, кад му загрози опасност од Татара, ожени се ћерју оног цара бугарског, коме је био зет син цара татарског;-) и тако се ороди и с Бугарима и с Татарима. —• Мало нешто после тога, један бугарски кнез, 3 ) коме је држава била у околини Видина (с Видином), изненадно нападне на српску државу и допре до Дечана. 4 ) Једне ноћи појави се на небу нека особита светлост, од које се војска непријатељска поплаши и врати натраг; али Милутин похита са војском за њима, потуче их, па онда освоји .престоницу (Видин) и државу тога кнеза, а он се спасе на лађама преко Дунава. Доцније се Милутин измири с њиме и поврати му државу,

') Са Татарима в Куманима. ■2) Дакле, постао је иашеног наследнику дарства татарског. 3) Шишмав. 4) (Године 1291). У 10 години вдадс,

| а он се обећа „ бити у свему иослушан". Но ради [ још веће сигурности, бугар-видински кнез ожени се ћерју великог жулана српског, а његов опет син (Михаило) узме Керку Шилутинову, Ану (Неду). Тако се Милутин, тако рећи, на све стране, опријатељи. Пропитивање овог одсека, па онда и 1. и 2. Оволико је доста за 1 час. з. 1 ) Скоро годину дана после тога, а у 11 г. владе (пре 560 год.) 2 ) у Бугарско.ј опет настане раздор. Татари збаце с пресгола таста Милутинова, цара бугарског, и на његово место поставе неког бугарског великаша 3 ) који им се умео удворити (омилити). То исго они намере учинити и с Милутином. Ну и међу њима породи се раздор и цар татарски, примивши од Милутина богате поклоне и сина му Стевана с великашима у таоштво — брзо оде у далеку земљу Азиј у противу свога супарника. 4 ) Ново-постављени цар бугарски, да би се ослободио старештва татарског, поручи тада Милутину, да жели са њиме бити у заједници и пријатељству. Милутин се одазове томе и, по учињеном договору, Стеван, његов син којијесрећно умакао из таоштва, ожени се ћерју тога бугарскога цара. ) Тек што се то свршило, а Татари се поврате у Бугарску, па кад дознаду шта је се збило, удруже се са сином збаченог бугарског цара") и освоје Трново, престоницу бугарску. Али после кратког времена татарски цар буде од свога савезника затворен и погубљен . . . Милутин онда тако рећи с пола опасности крене се са скупљеном војском у грчке земље и освоји велику област Албанију и у њој најважнији град на балканском полуострву, град Драч. Година дана после тога (у 12 год. владе) сретно свршеног завојевања, дође к Милутину један великаш, одметник грчки и позове Милутина да нападну на грчке земље. Кад су већ били освојили многе земље грчке, онда грчки цар поплашен да му не пропадне

х ) Ово другог часа. По пре свега, треба деца да понове опо што је првог часа говорено, да би се једно с другим довело у свезу. То се може неколиким удесним питањима учинити, па онда иНи дал>е. 2 ) Године 1292. 3 ) Смил>ца. 4 ) Онај човек,. који нам ма у каквом послу смета, који гледа да нам ногу подметне те да нам врат скрха, и да он шчела оно што смо ми ради да имамо, — зове се: супарник, или наш противник, непријатељ, отимач и т. д. 5) Светиславом, шураком Милутиновим. в) Дакле: једном буг. дару био је зет ои, другом његов син ; га трећем је оиет дао своју кћер. Из овога се види, како је Буг арекау оно врвме била раскомадана.