Prosvetni glasnik

102*

НЕКОјШКО животописа из српске историје

лола даревине, иозове Мидутина на миреље и нонуди му за жену своју мдаду шестогодишњу ћерку Симониду. Мидутин пристане на то, повуче војску натраг и на две године после тог') прими у Содуну ћерку цареву, а преда им своју дотадашњу жену бугарку и оног одметника, ведикаша грчког. Веде, да је грчки цар тога свога одметника, за казну што је се удружио с Мидутином, уморио највећим мукама. Посде измирења п опријатељења с Грцима, Мидутин није више нападао на грчке обдасти до год је краљевао, него им је, шта више, и помоћ сдао. Истина, Милутин је посде овога (у 27 г. вдаде) 2 ) позван од других краљева да освоје грчко царство — пристао уз њих ; ади до рата није дошдо. Ну, што је Мидутин пристао у савез с оном краљевима, противу свога таста (старца) бидо је управо од морања. Он се бојао да они. краљеви и без њега освоје Цариград, престоницу грчку, па ће онда они поискати од њега оне грчке земље које је он освојио, јер оне потпадају под вдаст цара грчкога чију су престоницу, Цариград, освојиди. Он се не би могао борити с њима моћнијима, па би им онда нешто и дао, а тим би своју државу омадио. Дакде, то да не би бидо, он је пристао уз њих: па ако освоје Цариград и он је уз њих; а ако не освоје — ником ништа ; српска се држава не крњи. Но рата, као што рекох, није ни бидо, јер се нешто десидо, што је то пореметидо. 3 ) Арадијош веће сигурности од оних краљева, Мидутин се у то време обраћао и папи с модбом; да ће, тобож, да нређе у катодиштво. Па како се нападај на Цариград омете и не изврши — то Мидутин и даље остане у нравосдавној нашој вери и у пријатељству с Грцима и не прими катодиштва.. . . Пјооиитивање. 4. Две године посде овога, 4 ) а у 29 години његова вдадања, дигне се Стеван да отме оцу краљевски престо; ади му то није испало за руком. — Две године опет доцније, после ове побЈ^не, дигне се и Драгутин против Милутина да му отме престо, и свога сина да- постави за краља српског. Но и тада не дође до рата; јер Мидутин пошље к Драгутину неког вдадику, који депим речима и саветима скдони Драгутина и он одустане од намишљена рата, па се братски измире. Већ идуће године (32 вд.) ударише у друштву с Бугарима и најмљеним Татарима

') Године 1295 (У 14 години владе). г ) Године 1308. 3 ) Сицилијанско вечерње. 4 ) Годане 1310.

на маџарску краљевину, и опљачкају је донекде, па се онда врну натраг у своје земље. Те исте године слао је Милутин нешто своје војске у помоћ цару грчком противу Турака, који су биди напади његову царевину, и срнска их је војска, тако рећи, до ноге потукда. Посде тога у српској држави био је мир. У том времену, а на скоро после упада у маџарску државу,') умре Једена, мати краљева срнских : Милутина и Драгутина. Она је живела у Зети : тамо подизада дворе и скЈШљада оке себе ученијеи виђеније људе, абилаје „образована (научена), побожна, енергична (вредна, заузимљива —), мудра и даровита." Не дуго посде њене смрти умре и Драгутин 2 ) а Мидутин затвори његовог сина (свога синовца, Вдадисдава) и приграби му земље „оеим дела Босне и Срема." То није било угодно маџарском краљу, који је држао, да је он прави насдедник Драгутинов, па с тога стуни у договор са баном босанским и још некимапа сдошки на више страна ударе на Мидутина. У Арбаннји буде победа на сраској страни, ади је на северу бидо обрнуто, јер су Маџари освојили целу Мачву с Београдом,. У том се и у Маџарској појави буна, те се они окане даљег ратовања и повуку се натраг. Тада је Мидутин и Босанцима, савезницима маџарским, морао уступити неки део Босне. 3 ) С Дубровчанима Милутин је живео како кад : некад у миру, а некад је, богме, и до окршаја додазило. Тако на четири године пред побуну Стеванову (у 25 г. владе), дошдо је између Мид. и Дубровника до оружаног сукоба. Посде смрти материне, која је била ведика прнјатељица Дубровчанима, Мидутин се опет завади са њима, ади се измире заузимањем Мдечића. То је бидо годину дана пред што ће Маџари да нападну на српску државу ; а те исте године 4 неки ведикаши израде код Мидутина опроштај сину Стевану, којега поврати из Цариграда. Кад је Симонида, која је тада била у Цариграду, дочуда да се Мидутин измирио са Стеваном, не хте се ни за живу гдаву вратити у Србију. Но Мидутин припрети ратом те је отац мораде на силу с братом посдати к Мидутину. У путу је у једној вароши (Селу) утекда испред брата у манастир и покадуђерила се ; али њен брат није хтео да верма то, него сидом свуче с ње калуђерско одедо и преда је Мидутиновим посданицима. После овогаМидутин је у миру проживео још 3 — 4 године. Умр'о је 29 Октобра у 66 години пошто је

') (Годиие 1314).

-) (12 Марта 1316 год).

3 ) То је било у 38 год. ч>егове владе. (1318)

*) 1317 године

5 ) 1320 годнне.