Prosvetni glasnik

906

записник главног

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Овакав метод требало би употребити свуда, где год треба , и где се може, — јер не само што при прелазу из Рачунице у Алгебру не би било скока, него што се њиме појмљиво утврђује значај нисмена, са којима није лако почетницама раднти. Но, да не би тада дело бнло велико, могло би се учиниги, да се не мора пред сваким правилом наводити бројни нример; а у предговору нагласити, да је наставник при предавању дужан, да општи доказ сваког правила претходно објасни једним примером. Тако исто могло би се одобрити, да се у делу изоставе докази лаких образаца , но само да се напомене , да се и они на основу тога и тога дају лако доказати, —а настлнник да је дужан доказивати их при предавању. Ово би добро било учинпти, прво зато, да дело без нужде не би било велико , и друго зато, да ученици буду приморани пратити са пажњом предавања наставника. Овим се по мом мишљењу подиже и а\кторитет наставников, јер ученици видећи да он зна више него што стоји у делу, неће ни помислити, што се лако обратно може догодити, као даЈеправила у делу изложена научио на иамет, и да не зна ништа више, но што стоји у самом делу. Али пре него што завршим са методом, по коме би требало нисати таква дела за наше средње школе, треба да одговорим онима, који би ми ноставили овако питање: а зашто, да у методу не идемо за осталпм образованим светом кад и у њему има дела написаних методом, који је г. писац усвојио ? Иди, зашто се не би користили туђам искуствима и овом приликом ? У одговору на оваково питање, поред тога, што је школа готово пречистила рачун са методом, могу да додам још и ово : Иознатоје, да сви наши писци, који преводе или прерађују , бирају добра страна дела по којима ће радити. Али једно дело, које је добро-па и врло добро — н. пр. за средње школе у Аустро-Угарској, не може да буде добро и за наше школе. Шта више могло би се као сигурно узети, да е неће бити добро. Ауктори у Аустрији, кад пилу какво дело за школе, они се не обзиру, да ли ће се њихово дело употребитп у преводу за наше школе ; него, да ли ће бити добро за њихове школе — па рецимо и за самоуке. И само тада, кад би и наше школе биле уређене као а њихове, могла би се њихова дела употребити и код нас, а иначе са свим је појмљиво, да не могу. И то је баш случај — наше школе нису уређене као њихове, па дакле и њихова дела не могу много вредити за наше школе, док се за нас не удесеЕво један жив пример. Еод нас је до сада Мочникова Алгебра (у преводу) била школска књига. Ова Алгебра написана је

била за више средње школе у Аустрији, ми смо је примили за наше средње школе. Алв како? У Аустрији предавало се по овој књизи — или се још предаје само у вишим средњим школама, а код нас и у нижпм (у IV раз). А за ниже школе у Аустрији написао је Мочник оспове Алгебре познате у нашем преводу као „ Рачуница за ниже разреде средњих школа од Дра. Фрање Мочника II. део. Београд 1875." који су се и предавали — а код нас не. Кад се овоме, што сам сада казао, дода још и ово: да су школе у Аустрији друкчпје уређенеи да имају добре наставне снаге, онда, зар није лако наћи узрок, због чега се није код нас ноказивао какав нанредак у математици, и због чега се код нас викало на математиК У> Д а је одвећ тешка и неразумљива ; и зар неће сад бити јасно и онима који се чуде, с чега се код нас подиже глае противу Мочника, кад је он у Аустрији признат као добар писац школских књига, и у школама се предаје по његовим књигама — или се бар предавало ? Дакле, Мочникова Алгебра у преводу нашем није за наше школе, јер је удешена за школе у Аустрији. А што вреди за Мочника, за што да не вреди и за друга страна дела ? V Остало. Иосле овога што сам до сада казао за ово дело, треба да кажем и ово: да није велико јер у рукопису заједно са свима примерима и задацима има 78 табака, који су цола писани, а пола празни, дакле да цело дело неће изнети више од 12—15 штампаних табака ; да има довољно нримера и задатака, нарочито из једначина; да су логоритми написани новим знаком 2 ,противу кога немам аишта, ако је издржао критику, — на место досадашњег 1од ; и да ми је непознато дело првог ауктора Халера Халертатајна, по коме је г. нисац, без сумње, највише и израдио своје дело. Да завршим. Према свему што сам до сада казао за ово дело, мишљења сам: да се ово дело може иримити за школску књигу тада, иошто га г. иисац удеси ирема наставном ирограму (и ио садржини и ио расиореду), иошто усвоји метод доказивања математичких истина који сам у овом реферату образложио, и иошто обрати иажњу на иримедбе, које сам такође у овом реферату изложио. 27. Новембра 1882. у Београду. Ј1етар ј. ЈКивковић. проФесор реалке."