Prosvetni glasnik

78

се човек у тај мах тргне натраг, таки имамо разликовати битно од небитнога. Битно је то, што ће се увек појавити кретање у противноме нравцу од кола, а небитно је то, што не мора бити човек, па да се на њему примети то трзаае, у натраг: место човека може бити свака друга ствар, али само неутврђена или нрпвезана за кола; осим тога не мора то баш бити на колима у којима стоје упрегнути коњи; то се догађа ако би когод седео нли стајао и на железниди, па се она изненада крене; тако исто, ако би когод седео нли стајао у чамду, у лађи и т. д. Небитно је тако исто и то, што се не пита, у каквом се правцу почињу кола кретати: правац нас се ништа не тиче. Ако се нађе, да је у више појава оно што је битио (главно, суштаствено) једно и исто, као оно што је случај у мало час наведених примера (а могло се наћн још и више сличних појава, које могу бити и са свим друге нрироде) — онда се у свима тражи и нађе заједнички моменат и из њега се изводи закон, који важи за сав низ појава. Ири постављању закона ништа се не обазиремо на оно што није суштаствено> јер то на сам закон не утиче, нити може утицати. Као што се види, и овде полазимо од иојединога, на ностављамо закон тек онда, кад смо се уверили да се наше прво опажање нонавља у сваком или бар у свима нама познатим случајевима. Дакле опет смо радили индуктивно: поједине Физичне истине свели смо нод општи закон. Славни грчки философ и научник Архимед морао је по заповести краља Хиерона наћи, да ли је златар краља преварио, кад је круну лио т. ј. да лп је метнуо у круну чисто злато или не. Ово је била мучна ствар. Архимед је сав свој спекулативан дух на то употребио п једва је могао доћи до истине и то чудноватим начином: учинило му се, да је био при купању лакши, док је у води, но иначе. Своје мишљење је оиробао опитом на стварима и уверио се о томе. Из тих простих онита начињен је толико важан архимедов принцип: свако тело губи од своје тежине, кад дође у течност; губитакје управо толики, колико је тешка истиснута течност. Архимед је опазио ово прво на себи самом и у води, али то није битно, јер место човечијег тела, може доћи свако друго чврсто тело, може се узети и свака течност, па шта више данас се протеже Архимедов иринцип и на ваздушна тела; битно је само то да се опажа губитак у тежини еквивалентан тежини истиснутог течнога или ваздушиога тела. И овде се иочиње од опита и опити или покушајн воде нас до горњег закона. Путје дакле индуктиван: поједипе Физичне истине свелн с.мо под општи закон. 5. Сами основи Физике добивени су чисто путем индуктивним: општа својства тела, које је увод у сваку

| Фишку, постављена су само искуством и опитом : да свако тело заузима три димензије: дужину, ширину и виснну, да су сва тела у безваздушном простору једнако тешка и т. д.. није могућедругим иуте.м доказатн но искуством и експериментом; но ипак су зато сва својства телеса гачни физични закони. Ако би смели аиалогно као у математнци рећп, могли би их назвати физнчним аксиомама. Узмимо, нека су познатн они основни Физикални нојмови, које су највећи умови вековима бадава тражили, док нх нису у 17. столећу Га шлео Галилеји и Исак Њутон открили, — нека су познати појмови о маси, о општем својству задржавања стања, т ј. да се тело само собом неће кренути, нитн ће стати, ако се креће, да су познатн иојмови о тежи, о убрзавању и о свитку, то је из њих лако створити нове законе, наиме лако је одредити специФичну тежину, ансолутну и релативну густнну и њнхов међусобни одношај. Исто тако простим резоновањем долашмо до важнога појма: снла и т. д. Ако даље и ово имамо, добијамо величину кретања нли енергију, радну и животну снагу. Из ових онет принципа дају се даље изво! дити нови закони и решавати нове задаће и проблеме. 6. Од свију Физикалних дисциплина електрицитет је највнше експерименталан ; он је нај внше основан на опитима; поред електрицитета важно место заузима н оптика, особито такозвана Физикална оптика, која се мора разлпковати од геометријске. Сви скоро закони у електрицитету нађени су опитима, јер основ целоме~електрицитету дао је ексиеримеиат јантаром, који сукном натрвен привуче ситне нредмете, алн их на брзо и отнусти. Овај тако прост опит јесте полазна тачка неизмерном низу оиита и отуда изведеним законима у статичноме електрицитету, а случајан онит Галванијев је опет почетак силним опнтима, новим законима у динамичноме електрицитету нли у галванизму. Кад се јантар добро сукном протаре, привуче ситну хартију, али се опазило то и код стакла, код печатна воска и код других тела Из ових опита извела се деФиниција електрецитета: електрицнтет је снага, која се налази у телима и којом она привлаче друга мања тела, неко их време на себи задрже и онда отпусте. Истина то својство опазило се на неким телима, али је деФиниција сада протегнута на сва; у почетку се држало, да те снаге нема у свакоме телу; по овоме је индукција била само за неке случајеве, а после је дошла дедукција. Опазило се, кад се два разноврсна тела метну једно на друго, да се нојави електрицитет. Волта је то опазио ирво само код два метала, затим је покушао то и код других тела и уверпо се о томе; он је ишао и даље, експериментисао је и са течностима и