Prosvetni glasnik
192
С УЧИТЕЉСКИХ ИРЕДЛБАII,А У НЕГОТИНУ
Једнина Множина 4. пад. тане танет-а 5. „ тане танет-а 0. „ танет-ол танет-ижа 7. „ танет-у танет-мла Тако се мењају именице : ниле, теле, јагње, јаре, ждребе, ћуре, гушче, прасе, куче, маче, лане, младе, момче, Девбјче, чељаде, уже, буре, јаје, и т. д. Речи уже и јаје могуиматисве обликекао и ткне, а могу их имати и тако као да би им основе биде : уж и јај, а е да им је наставак, дакде онако како имају речи по другој врсти. Речи дрво основа је дрвет. Кад је крајњи сугласник т отпао, самогласник е, оставши на крају, оснажио се у о. Ова реч у једнини има облике нравидно но обрасцу а има их правилно и у множини кад значи жива дрвета-, а ако значи дрво одсечено за гориво или за грађу, онда се у множини мења по другој врсти од основе дрв: дрва, дрн&, д\)вима итд. Већина речн, које мењају облике по оиом обрасцу, означавају младо чељаде или младу животињу. Таке речи немају облике за множину по овом обрасцу, него пошто се од основе одбацн ет, од онога што остане начини се друкчијим наставком основа, од које се добијају облици за множину по првој врсти. На пр.
пилет — пил — пил-ић=дамм&и, јарет — јар-ић = јариКи ; јагњет —јагњ — јагањ-ц=јагаш$« ; прасет прас-ц =ирћсци и т. д. Све речи што се мењају по овом обрасцу могу множину да замене збирном именицом изведеном н*ставком ад од исте основе. Напр. пидет=и& лад; јагн,ет—јагњад ; тедет — телад, бурет — бурад и т. д. III У овој врсти бидо је некад више именица, које су мењаде своје обдике по овом обрасцу, а сада их има свега три : небо, тело и чудо. IIу и уоветрипошто крајни сугласник с отпадне, самогласник е оставши на крају ојача у о, и по том се мењају у једнини, као да би и« то о бидо наставак, но другој врсти. У множини имају обдике од целе основе, ади се говоре и од основе на речени начцн окрњене. Једнина Множина 1. пад. небес—небе=м ебо небес -а
2.
V
неб-а
небес-а
3.
Т)
неб -у
пебес -има
4.
П
нбб-о
небес -а
5.
5?
небо-
небес-а
б.
п
нбб -ом
небес-мл«
7.
V
неб -у
пебес -има
( НАСТАВИЋЕ СЕ)
С УЧИТЕЉСКИХ ПРЕДАВДЊА У НЕГОТИНУ I ИЗ СРПС1(ОГ ЈЕЗИ^А
1. 0 ПРЕДЛОЗИМА дру^ала Је<деиа БобиНч.а учите,љ^а, 24. Августа 1883. год. у III разреду основне мушке гиколе у Неготину За овај рад спремићу једну књигу, пескаоницу и лењир. Са овим стварима радићу у почетку , колико се може, па ћу после употребити за то и ствари које се находе у школи — врата, прозоре , клупе, табду, ману, икону, зидове, таван и т. д. Питања ћу управљати на све ученпке; за тим ћу тражити одговор од једног кога прозовем из сниска или на кога прстом иружим. Ако упитани ученик не могне да одговорп на постављено питање, прозваћу још једног или највише двојицу. Ако и тада не добијем одговор, питаћу све ученике, ко зна између њих да одговори. Ако нико не зна, објаснићу ствар сама путем развијања помоћу подесних нитања. Ово напомињем овде с тога, да не бих то свуда у овом предавању на по се наводида.
(Отавићу књигу на сго). — Како стоји ова књига према стоду ? — Ењига је на столу.*) (Дићи ћу књигу са сгода и држаћу је у руци над њим). — Како стоји сад књига према стоау ? Сад је књига над стодом. — Како се то може и друкчије казати? — Књига је изнад (или више) стода. — (Држаћу књигу у руци, под стодом). Како стоји сад књига према столу? — Оад је књига иод стодом. — Како се може то и друкчије казати? — Књига је исаод стода. . Као што се из овога, што је довде назначено, види, ја ћу тражити од деце одговоре у потпуним реченицама. Ово напомињем овде с тога , што ћу у току (* Ако деда не могну разумети питање ставл>ено у очом облику, питаћу их: где сам метула књигу, или где стоји књига; гга ћу им тада објаснити, да је оно прво и ово друго питање у главном једно исто, то јест одговор на оба питања мора бити један истп.