Prosvetni glasnik

38

иредавања из српског језика

Шножина Мушки род женски род средњи род 1.пад. ш\ш-м наш-е наш-а 2. „ наш-нж овако у сва три рода 3. „ нашчш (пма) овако у сва три рода 4. „ наш -л наш-« наш-а 5- „ наш-м наш-е н&ш-а 6. , наш -ИЈи (-нма) овако у сва три рода 7. „ наш-иле (-и ма) овако у сва три рода У овом обрасцу наставци су они нстп, што су и у нрвом обрасцу, само с том разликом што се у овом обрасцу у роду мушком и средњем наставак или по четни глас иаставка о долазећи иза пепчаних сугласника мења но гласовном закону у е. У оиоме обрасцу не долазе у јужноме по правилу наставци ије м ијех ; али их опет гдекад у потребљују. Од заменица с родом оне, коЈима се основа свршује не непчаним сугласником мењају облике по првом обрасцу, а којима се осиове свршују непчаннм сугласником мења.ју облике по другом обрасцу. Особине. Заменица ко и што основе су кђ и На те основе дошао је некадашњи члан тч> (који Бугари кмају и данас). По том је у српском језику било овако : кгто-кто-тко—ко; чвто = что = тшто= што (јер глас ч састоји се из гласови тш.) У осталим падежима долазе заменички наставци на основе к и ч, те је:

Једнина

1. Ко 2. к-ога .3 к-6 му (-ојио) 4„ к-огп 5.

шта ч-ега ч-ему што чли штћ

6. к-илј (\\ме ) ч-Г \м (-и ме) 7. к-оји (-ол«е( ч-ем (-ему) Множпне ове заменнце немају. Овако се мењају и заменице: неко, нешто, нико, ништа ; свако свашто ; којеко, којешта, 2. Заменицама овај, тћј, окај основе су овт>, т%, онђ, Старински глас т> замењен је самогласником а, а за тим је додат јоште сугласник ј на крају. С тога се у осталим падежима и не каже : овај-ега, тај-ега онај-ега, него ов-ога, т-ога, он-ога и т. д. 3. Од старијег облика заменице ввс, вкса, в^се, по што је б ослабело и ишчезло, остало је у српском језику вс, вса, все. У м. роду уметнуто је међу сугласницима а те гласи ва. с ; али у свнма родовима сугласници су се променили местима, те је постало с«=сав св а све.

Ма да се овој заменици основа не завршује сугласником непчаним опет она иод управом свога старијег облика мења своје облике по другом обрасцу заменичке промене, примајући наставке на основу св. У 2. над. мноашне поред правилног облика за тај надеж :\свих има у значењу тога иадежа и облик 2, пад. старинске двојине: свију. У 3. п. мн. у јужном, дијалекту поред : свима, каже се и: свјема. 4. У заменица : мој, твој, свој, који, у мушком и средњем роду у 2. 3. и 7. падежу једниие самогласник е којим се почиње наставак једначи се са самогласпиком о што је у основи, а но том се та два оо избацивши ј између себе, сажнмају у једно о. Тако се каже : свдјега и свдга, свдјему п свдму или свдме. кдјега и кдга, кдјему и коме, свдјем и свдм. Закон гласовни што се зове једначење самогласника, а тако и сажимање самогласника често сепримењује и код других речи 5 Облици личне заменице трећег иознатог лица постали су овако. Основа је тој заменици јт>, ја, је, ђ иза ј постаје б а јб спајају се у и. Према томе, први падеж ове заменице био је и ја, је. Али у првом падежу ни једнине ни двојине ни множине, није се уиотребљавао овај облик заменички (ако'није ; био састављен са још чиме каона пр.у и-же, ја-же, је-же, што је значило који, која, које), него се узајимао ирви падеж показане заменице онв она, оно. У ирвом ца дежу и једнине и множине и сад се употребљава таузајмљени облик. У осталим падежима основа је за облике ове заменице ј, на коју долазе наставци по другом обрасцу заменичке промене. Скраћивањем гласовним постали су још у старовремеи краћи облици у неким падежима, који се и сад употребљавају али вазда у средини реченице без предлога и кад није сила мисли на заменици. Кад су облици ове заменице долазили с предлозима, између предлога и ј рађала се нека врста зева. Да се тај зев отклони метао се пред ј сугласник н: којп се по том с ј спајао у њ. Данас пак говоре се та облици тако н кад су с предлогом и кад су без предлога. Бројеви По заменичкој промени мењају облике бројеви : један, једна, једно, и у једнини и у множини ; два две, два, обадва, обадве, обадва, оба, обе, оба ; три четири — сви ови само у старинској двојини. Један јсдна, једно мењају се у свем као сам. А остали мења.ју се овако : Двојина Мушки и средњи род женски род 1. два две 2; двају двеју