Prosvetni glasnik

218

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

3. двема (двама) 4. два 5. два 6. двема (двама) 7. двема (двама)

двема две две двема, двема.

Облици у загради новији су али отимају мах. Бројевима три и четири облици су једни исти за сва три рода, и са особинама својим они су оваки :

1. трн 2. трију 3. трима 4. три 5. три 6. трима 7. трима

Двој ина

четири четнрију четирима четирн четири четиргша четирима

Остади прости бројеви не мењају облика. А и ови изузимајући један, једна, једно, чим се у нотребе с преддогом, којим бидо, не мењају се него остају онаки каки су у четвртом падежу старинске двојине на и именице, које стоје с њнма долазе у четврти падеж старинске двојине. На пр. Код она два храста, место : код оних двеју храстова. Вио сам у обадва та места, - место : био сам у обадвима тим местима Преко три воде студене, — место : трију вода студених и т. д. Збирнн бројеви кад су у обдицима једнине, онда су у средњем роду. Обдици су нм овако : Једнина 1. пад. двоје троје четворо 2. „ двога (м. двојега) трога (м. тројега) четворга 3. , двома (м. двојему) трома (м. тројега) четворма 4. „ двоје троје четворо 5. „ двоје троје четворо 6. „ двома(м. двојема) трома четворма 7. „ двома(м. двојема) трома четворма У множини имају облике као заменице у сна три рода : двоји, двојих, двојима, и т. д. Збирни бројеви кад се у потребе с предлозима могу имати уз њих обдике које ти преддози захтевају, а могу остати уза све предлоге онаки какви су у 4. падежу. Именица која њима буде додатак у том случају додази у 2. п. множине, а ако именица нема облика за множину, онда у 2. п. једнине. На пр. Отишао с двоје деце и : отишао с двома деце. Код н<'с двоје и: код нас двога. В. Иридевска промена. Придеви се јављају у говору у два вида : неодређеном и одређеном. Кад се каже : иое, нова, ново, казан је нридев у виду неодређеном. А кад се каже : нШ м">ва, ново, казан је иридев у виду одређеном.

Разлика у значењу. — Кад се каже придем у виду неодређеном онда се казује просто каква је нека ствар не казујуИи тиме да има и ствари којима та какво&а не ирииада. А кад се каже придев у виду одређеном онда казујуКи њимекакваје ствар о којој се говори казује се у исто време да има ствари, тога истог имена, којима та какво%а не ирииада и да се одређеним иридевским видом баш хо&е да одликује та ствар од осталих истога имена а друкчије каквоЛе. На пр. Кад се каже: дајте мн нови шешир, тиме се казује само какав је шешир, који се иште, а из тога се никако не види да ту има шешира и који нису нови ; а кад се каже : дајте ми нов и шешир, тиме је казано не само какав је шешир који се иште, него се из тога самога види дч ту, где је тај мови шешир, има шешира који нису нови и да се ТоМе баш одликује шешир те каквоће од шешира друкчије каквоће. Кад је онај шаљивац гомилици жена ; рекао : Помози Бог злк жено, — он је употребио ^ иридев у одређеном виду за то, да самим тиме пока| же, да оне нису све зде, то јест да им свима та каквоћа не нринада, и да тиме издвоји између свију ону којој та каквоћа припада а то је и постигао, јер зла жена рече : „А какво сам ти зло учннида ?" Све дакде нису ни одговориде него је одговорила само она, којој та каквоћа одиста припада. Кад се од какве именице, особене или заједничке удружене с иридевом којим се казује каквоћа лица нди ствари која се именицом именује, начини нарочито надевено (особено) име те нридев ностане саставни део тога имена, за ту сдужбу увек се узима придев у виду одређеном, а то с тога што се одређеним видом придева лице иди ствар, што се именује именицом, хоће да оддикује од других дица нли ствари тога истог имена. На пр. Црнћ Гора, Црнп В\)х, Бела Ђељко, Белп Ичток, Суво Село, Доњп Шалановац, /|рма Река, Горњћ Кћменица и т, д. Како већ у 1 надежу једнине прдевивида неодређеног и придеви вида одређеног имају раздичне обдике, тако су они и у остадим падежима од старине имали различне облике те се и данас мењају но две промене. а. Промена неодређених придева. Некада су се придеви неодређеног вида мењали у свима падежима онако, како се мењају именнце истога рода. Тако придев рода мушког мењао се по првој врсти, прндев женског рода по трећој врсти, а придев средњег рода по другој врсти: Данас пак у роду мушком и средњем у 6 пад. једнине а у роду женском у 3. и 7. пад. једнине у 2 3. б. и 7. пад. множине за све родове имају заменичке наставке, а у остадим падежима сачували су именичке наставке.