Prosvetni glasnik

226

у т. а по том у данашњем језику отпада; у 3. л. мн. умеће се о, које са н спаја се у носник љ, који остаје гласећи у данашњем језику у. У 1. и 2. д. мн. нзмеђу наставка за време н наставка за лице не додази уметак, него се х пред. мо и те претвара у с. У облицима овог времена бивају и друге гдасовне промене по гдасовним законима. Тако : а. Дуљење самогласника. — Има гдасовни закон по ком од е постане старински гдас 4; од краткога и постане дуго п од о постане дуго а. Овај гласовни након зове се дуљење самогласника. На нр. од трајног глагола летети постаје учестан л4тати летати, лијетати, од тренутног глагода ле/м од кор. лег постаје учестани гдагод лкгати - дегати, лије гати; — од тренутног глагола ноЛити бива учестан ноКшвати ; — од тренутног глагола затворити , постаје учестан затварати од иорити — а&рати итд. По том закону гласовном и у овом се облику е којим постаје основа вр. садашњег, дуљи у 4. Ако се пред овим 4 десе грлени сугласници г, к, х они се претварају у непчане ж, ч, ш, а г Е иза њих претвара се у а. За тим се ово а са а којим се почиње наставак за време сажме у једно а. Тако бива : 1. жеге-ах-о-м — жегћ-ахж = жеж ^-ахЂ = жежаах = жежах 2. жеге-ах-е-с = жегћ-ах-е = жеж г 1;-аше = '.сежааше = жежаше 3. жеге ах-е-т = жегћ-ах-е = жеж4-аше — жежааше = жежаше 1. жеге-ах-мо = жег4-ах-мо = жеж^ћ ах-мо = жежаасмо = жежасмо 2. жеге-ах-те = жегћ-ах-те = -жеж^-ах-те = жежаасте = жежасте = 3. жеге-ах-о-нт = жег4-ах-ж = жеж4-аху = жежааху = жежаху. б. Слабљење самогласника. — Има гласовни закон, но ком од 4 ностаје и, од и постаје ј, од н постаје в. Овај закон гдасовни зове се слабљење самогдасника. На нр. на-ити = најти = иатји = нАЛи, до-идем = дојдем = додјем = дођем; бие-ах = бв^ћ-ах = 64-ах = бејах итд. По овом закону и , које је иостало у овом облику од е слаби у и, пред којим се грлени сугласници , ако се десе претварају у зубне. Између тога и и наставка ах умеђе се ј ради попуњења зева. Тако бива: 1. плете-ах-о-м = плетћ-ахж = плети-ахв = илетијах 2. плете-ах-е-с = плет^-ахе = пдетн-аше пдетијаше 3. плете-ах-е-т = плегћ-ахе = плети-аше = плетијаше 1. пдете- ах-мо=плет4-ах-мо =илети-асмо=плетијасмо 2. плете-ах-те = плет^-ах-те^плети-асте^плетијасте 3. плете-ах-о-нт = плетћ-ахж = плети-аху = плетијаху.

1. теке-ахом = тек-ћ-ахљ = теки-ахг = теци-ах = тецијах итд. 2. жеге-ахом = жегћ-ахљ = жеги-ахт> = жези-ах= жезијах итд. в. Најзад и које је постало од 4 може да се изједначи са а којим се почиње наставак за време , а по том се та два аа сажму у једно а. Тако бива: 1. плете-ахом — плетћ-ахљ — плети-ахг — плета-ах — плетах итд. Пређашње трајно време постаје у неких гдагола треће врсте, и у свију пете и шесте врсте од основе начина леодређеног. У свима тим случајима основи је на крају а, које се сажме са а од наставка у једно а. На пр. 1. пева-ахом = пева-ахљ = пева-ахт> = певаах = певах итд. 3. Начнн заиоведпн наставком и. Глас е, које је основи на крају са и које долази за њим спаја се у старипски глас %, који у данашњем језику слабн у и. Тако имамо: 1 л. (нема) 2, „ илете-и = пдет4 = плети 3. „ (нема) 1. плете и-мо = нлет^-мо = плетимо 2. плете-и-те = пдегћ-те = пдетите 3. (нема). Ово и постало од 4 у неких глагола стојећи на крају иза самогласника сдаби у ј због зева, а у неких долазећи из самогд. и отпада. На ир. певае-и = пева^ = певаи = иевај и тд. молие-и -- молић = молии = моли и тд. 4. Прилог сад. времена наставком нт. Овај облик је био некада придев, па је добијао и именски иаставак ј, који се држао у облицима, који су добијали наставке, и спајао се са т које је пред њим по закону јотовања. Овај данашњн облик постао је од 1. пад. множине, ком је наставак био и. Наставак основин е снажи се и овде у о, које се са н, које додази за њнм, спајало у љ, које сада гласи у. Тако бива: пдете-нт-ј-и = плетонтји = пдетжтји = цдетући чувае-нт-ј-и = чуваонтји = чувајжти = чувајући. Ако је самогласник и пред наставком основиним е, то се е не снажи, него се једначи са и, па се два ии сажму у једно и, које се са н које додази за њим спаја у носник д, који сада гдаси у нашем језику е. Тако бива: молие-нт-ј-и = молиинтји = молинтји = молдтјп = молећп. 5. Трпии нридев наставком п/Б-на-по. На пр. плете-нт. = плетен-плетепа-плетено трезе-нт> = тресен-тресена-тресено.