Prosvetni glasnik

предабања из

4. Нрошасти придев (радни) наставком л б, ла, ло. На нр. чу -дђ = чуд = чуо, - ч^ла, — чудо; зналБ = знао, — знада , — знадо . Ако се основа свршује сугдасником, умеће се између основе и наставка у мушком роду непестојано а: пек-д = пекал = пекао. — Пред овим наставком отпадају од основе кра.јњл сугласниди д и т : крао крада, крадо место: крадао, крадла, крадло ; пдео, илела, пдедо, место: плетао, плетла, пдетло. 5. Трпци иридев наставком тч> та то: м% — на но: и у некодико случајева наставком ен — ена — епо. У глагола којима се основа свршује самогласником. На пр. зва-тг = зват, — звата, — звато; саие-тт>= сапет, — сапета, — сапето; — иисат—писата—иисато; писа-н, писа-на, писа-но; мле-в-ен, мде-ве-на, мле-в-ено. Основа вредена садашњег. — Основа времена садашњег постаје наставком е, не, иди је, у неких гдагода од корена, у некнх од основе начина неодређеног, а у неких од основе друкчије образоване. Од оспове времена садашњег постаје: 1. Врене садашње , за које нема нарочитог наставка, којим би оно као обдик постало од основе, а то с тога што сама основа значи садашњост. На сам) основу кака она буде долазе наставди: у једнини за 1. д. Мј за 2. л. си који се одржаојош само у гдагода јесам, те се каже јеси, а у свију остадих глагола прешао у ш, за <3. д. т, који се одржао још само у глагода јесам, те се каже јест, а у свију остадих глагода отпао, те је тај облик једнак са основом ; у множнни за 1. д. мо, за 2. д. те, за 3. л. нтод кога је т отпало, а остало само н. При образовању обдика овог времена нримењују се некодико гласовних закона. Тако: а. Сназкење салогласника. — Има гдасовни закон по коме се мењају: е у о, и у ој, у у ов, Б1 у ов. На пр. од кор. плет у гдагола илести има именица алот; од кор. вед у глагола до-вести имају именице вбд, свбд, извод итд. - Од кор. ии у гдагола иити имају именице тибј , нкибјница; од кор. ви имају именице завбј, нревој, повој итд. — Од кор. ку у кујем има и ковем и имениде кбв , иотков итд. — Од старога јон (сада ри у глагода рити) има ров; од старога кри (сада кри у гдагода критп) има крбв, ибкров итд. Овај гдасовни закон зове се снажење самогласника У 3. лнцу множине по овом гласовном закону е, којим је постала основа сад. времена снажи се у о. За тим се то о са н од наставка спаја у стари носни глас ж, који у данашњем срп. језику гдаси у. Ово је бивадо некад и у 1. лицу једнине, у ком се о са м иза себе спајадо у исти носник љ , а по том у срп. језику прешло у у. Али ово се одржало и сад само

језика 225

у глагола: могу и хоЛу, а чује се још и виђу и вељу (поред обичнијега видим и велим). Тако бива: 1. л. плете-ж плете-лм 2. „ пдете-ш тлете-ге 3. „ плете плете-нт — плете-н = алетон = плетљ = плету. б. Једначење и сажимање. — Има гласовни закон по коме од ае бива аа (једначење) а ио том а (сажилање); од ие бива ии , а по том и. Еад од два неједнака гласа постану два једнака, то се зове једначење гласова; а кад од два једнака постане један, онда је то сажимање гласова. На тај начин бива и у обдицима садашњег времена: 1. д. знае-м = знаам = знам знае-мо = знаамо = знамо 2. л. :;нае-ш = знааш = знаш знае-те =знаате = знате 3. д. знае — =знаа = зна знае-нт = знаон = знаж = знау = знају. 1. л. видие-м = видиим =. видим видие-мо = видинмо =видимо 2. д. видие-ш = видииш = видши видие-те = видните = видите 3. д. вндие— = видии = види видие-нт = видиин = видмм = видд = в&де. Као год што се он и ом спајају у ж, које у данашњем језику гдаси у , тако се и ен, ин, кад чине слог спајају у стари носни гдас д, који у данашњем језику гласи е. в. Допуњање зева. — Кад се десе два самогласника један до другог, ако се самогласници не изједначе и не сажму, онда да се при изговору њихову не би чинио предах, који се зове зев , између њих се умећу сугдасници ј, в, н. Тај посао зове се иоиуњање зева. Ба пр. се-ј-а-ти место се-а-ти, наии-ј-а-ти место наии-а-ти; уми-в-а-ти место уми-а-ти, иозна-в-ати место иозна-а-ти; уни&и место уиКи. По том закону бива у обдицима вр. садашњега : 1. л. чуе-м = ч^јем чуе-мо = чујемо 2. л. чуе ш = чујеш чуе-те = чујете 3. л. чуе — = чује, чуе-нт = чуж = чуу = чују. 2. Време нређашње : рајно. Наставком ах. После овог наставка за време додају се наставци за лица опи исти, који су додавани у пређашњем тренутном. Пошто се наставак за време завршује сугласннком, а лични су наставци или сугласници иди се почињу сугласницима, то се између наставка за време н дичних насгавака умеће у 2. иЗ. д. једнине е пред којим се х од наставка за време по гдасовном закону претвара у ш, а лични наставци будући сугдасници и сгојећи на крају речи , отпадају; у 1. л. једнине ;,меће се о које се са м спаја у носник ж који слаби 29