Prosvetni glasnik

ЗАЦИСНИК Г.1АВН0Г ПРОо ВЕТНОГ ОАВЕТА

257

страна 8. о влжности математике). Јер по методи г. Живковића иде напред опит и индукдија. Г. ре®еренат брани даље свој метод тиме, што онда „не само не би било скока при прелазу из рачунице у адгебру, него се њиме нојмљиво утврђује значај писмена." Овојеуошпте без основа. Јер о каквом скоку при прелазу из рачунице у алгебру не може бити говора, кад су деца седам година учила рачуннцу док су дошла до алгебре, дакле дошла довољно развијена. 'А сам прелаз не из рачунице у алгебру, но са циФреног рачунања на писмено треба на своме месту потпуно извести, па кад се изведе, онда предузетим цутем стално корачати ; а не шетати се час из алгебре у рачуницу а час из рачунице у алгебру, како г. ре®еренат нредлаже. Па и значај нисмена не утврђује се тим путем, јер то не може доћи само но себи механично. За ту цељ постоје у алгебрама, па и у мојој, нарочита вежбања. Дају се т. ј. ученицима извесни алгебарски изрази да им изнађу вредности кад та и та писмена добијају ове или оне вредности. Сем тога ово спада у наставну методу прошесора, а не у методу писања школске књиге. А по свему изгледа да г. ре®еренат меша ове две ствари. Да, наставник доиста треба при предавању алгебре да се обазре и на рачуницу , али овај обзир треба да крепи и освежава знање ученика из рачунице, а не да га разорава и збуњује неприродним циФреним рачунањем , као г. ре®еренат својим множењем броја 36 са 4. А креииће га па и обрадовати, ако га понекад обавести да он то и то зна још из рачунице, да је и у рачуници тако исто једно, само што није умео јасно и лепо то исказати. Тако на пр. баш исти образац: (а V). с = а.с -ј- б.с удесан је за овакав поглед у рачуницу, баш и са нримером 36 X 4 = 144, ваља им т. ј. рећи: ^Овај образац казује вам баш оно исто, што се ради, кад се 36 множи са 4 т. ј. да треба и 6 и 3 управо 30 помножити са 4, па све сабрати." А и значај писмена овде се може тумачити примедбом: „У писменој једначини (а -ј- Ц-с — а.с Ђ.с види се очима, шта је урађено са сваким сабирком, а

у циФреној 36.4 = 144 то се не види" и т. д. Овакве речи обично електришу ученике, те изгледају као да им је свануло пред очима. Горња дакле обрана његове методе не вреди а не може ни вредети , кад му је полазна тачка погрешна и супротна мнењу целог образованог света. Јер док цео свет сматра метод као срество а успех ученика као цељ, дотле је код г. ре®ерента метод „развијајући" главно. Он т. ј. вели: „И кад би постојало да је овакав метод (разуме се какав је у мојој алгебри) бољи за предавање, јер ће лакше бити ученицима оријентовати се у законима науке, а ваљда, лакше их и упамтити, опет он није развијајући." Међу тим метод г. реФерента не само није развојан или како он вели „развијајући", него је управо, као што је и напред показано, заовитан и још како заовитан. Јер све оне његове радње са цифрама, као неприродне, морао би ученик механично научити на памет. За тим имао би доказивати алгебарски образац, који није прочитао, с којим ее дакле није упознао, па дакле ни разумео, па после трудног рада, исказивати смисао обрасца, као бајаги тек нађеног ! Велика је самообмана мислити, да се овако може подметути ученику мисао, даје он закон тог обрасца својим трудом нашао. Још је већа самообмана мислити, да су они сложени докази, какве г. ре®еренат предлаже, бољи и кориснији од просто аналитичних доказа, какви су у мојој алгебри. А највећа је самообмана мислити, као г. ре®еренат, да метод доказа у мојој алгебри није метод науке. Да није пруски пуковник Халер Халерштајн био признати математичар, не би доиста од више војене власти добио нарочит налог да изради елементарну математику за самоуке приправнике за ОФицирске испите. Па његов метод да није метод науке! Та његова књига, и ако није прописана школска књига и ако је Германија пуна математика од разних метода, доживела је у 30 година 8 издања. Па каква је Халерштајнова метода? Која су њена начела? — Део свет вели : Математика је •гешка наука. Математику написати за самоуке зз