Prosvetni glasnik

ПГЕДАВАН.А ИЗ СР11СК0Г ЈБЗИКА

278

имају Јфеме садашње као и прети и зазрети, али сва дица једнине и црво и друго лице множине имају и по обрасцу овог раздела: зрим , зрнш , зрн , зримо, зрите; врим , врнш , ври , вримо , врнте. Треће дице множине н прилог сад. времена имају само по обрасцу седмог раздела црве врсте : зру, цру, — зрући, врући. Тако и прући. ж. Којим се глаголима корен свршава на сугласнике грлене, у њих се ти сугдасници цред ћ претварају у сугдаснике неичане, а 'ћ иза непчаних сугдасника гласи а. У основи врем. садашњега грлени се сугласници такође пред и претварају у сугласнике непчане. Тако бива: бег- г ћ = бежћ = бежа-ти ; трк- г 1з = трч^трча-ти ; врнск-4 = врисчћ = врцсча = вришча = вришта-ти ; звизг-ћ = звизж^ = звизжа = звижжа - звижда-ти ; тиск- г ћ = тисчћ = тисча тишча = тишта-ти ; бегие = бегии = беги = бежи-м; врискне=врискии = вриски = врисчи=вришчи = вришти-м; звизгие = звизгии=звизги = звизжи = звижжи = звижди-м, итд. У којих је глагола на крају корена. ненчани сугласник, 4 иза њега гласи а. Тако је : блеј-4 = блејати ; буч-4 = буча-ти. У ових глагола нређашње трајно време ностаје од основе начина неодређеног : трча-ах = трчах ; звиждаах = звиждах; бежа-ах = бежах. У ових глагола и трини придев постаје наставком н%-на-но од основе начина леодређеног : држа-н, држа-на, држа-но; а и наставком т%-та-то : држат, држата, држато. ЧЕТБРТА ВРСТА У ову врсту нду глаголи , којима основа начина кеодређеног иостаје од других основа (именских) насгавком и. У основи вр. садашњега у вр. садашњем и прилогу вр. садашњега ие једначе се у ии, а потом се сажимају у и. У пређ. трајном и слаби у в иа по том пшчезава, а ј које долазн ради попупе зева, спаја се са сугласннцима испред себе по законима јотовања. У заповедном начину и које постаје од 4, отпада. Образац а. Основа вр. садашпега : носие Ђрсме садашње Јед. носие—носии = носи-м. Мн. носи-мо носие—носии = носи-ш носн-те носие— носии = носи носи-н = носл = нбсе. Време аређ. трајно Јед. носије^носвј^^носја-ах^ношах. М. ношасмо носије = Н0СБЈ1; = носја-ше = ношаше ношасте носијеж=носБј$ = носја-ше = нбшаше ношаху |

Начин заиоведни Јед. 1. — Мн. 1. носимо 2. носие-и^носцћ^носии^носи 2. носите 3. - 3. Прилог вр. садишпсга : носие-нт-ј-и = носиин-тји = носинтји = носдтји = нбсећи. Придев трини : носије -н = носБЈен = иосјен = нбшен, нбшена, нбшено. 6. Основа начина неодређеног : носи Начин неодређени : нбсити Ђреме иређ. тренутно Јед. нбси-х Мн. нбсисмо нбси — носисте нбси— нбсише. Прилог вр. ирошлог : нбсивши, нбсив. Придев ирошасти : нбсио, нбсила, нбсило. Особености а. У глагола којима иред м, којим постаје основа, има ој, у зановедном начину све после ој отпада, осим личних наставака у лица , која их имају. Тако је: дој, крој, иој, сиој итд. од дојнти, кројити итд. б. У глагола у којих је пред. и (наставком за основу нач. неодређеног) сугласник непчани, у трпном придеву бива : учијен = учБЈен = учјен = учен ; дојијен = доЈБЈен = дојјен = дојен итд., јер ј иза непчаних сугласника отнада. в. У глагола, којима је ст или шт или жд иред наставком за основу, бива у придеву трпном: крстијен = крст вјен = крстј ен = крсћен = кршћен = крштен ; воштијен = воштБЈен = воштјен - вошћен = в0шгек ; смнождијен = смождБЈен = смождјен = сможђен = сжоз«;дем итд. Тако и у пређ. трајном од воштити има воштах итд., а од гнездити се остаје гнежђах се итд. г. Од мнити пређ. трајно је: мнијеах = мнБЈеах = мнј4ах = мњаах = жн.аж птд. А има и мнидијах итд. Трпни придев био би мније-н = мнБЈен = мнјен = лшем, а од овог наставком је постаје именица : мњен-је = мњење. (По томе погрешно говоре и пишу они који говоре и пишу мнење). д. Од глагола окнити, заднити, снити трпни придев постаје од основе начина неодређеног наставком ен, сна, ено : окнивен , заднивен , снивен. Зев је попуњен сугласником в. ПЕТА ВРСТА У пету врсту иду глаголи, којима основа начина неодређеиог постаје од основа или од корена наставком а. Глаголп опе врсте деле се у три раздела.