Prosvetni glasnik

244

ЗАПИСНИК Г1АВН0Г

проСБЕТНОГ САВЕТА

где и кад се види на лебу, месецц иланете Марта да се додаду (1, 4); дасејасније изложе мене месечеве (2, 1): исто тако и хоризонат, источпа и западна тачка (2, 3); голФска струја (6, 2); деФиииција респубдике (10, 1) и т. д. При преради осталог дела могле би се неке партије, без уштрба по целину, просто изоста.нити н. пр. оно о сличности Манџурског језика са немачким (13, 4); о миогим генералима у Венесујели (32, 2); о нихилистама у Русији (61, 4); о „шаци" Немаца и Маџара у Аустрији нрема Словеиима и извођење назива „АУаззег-Сгоа^еп" од „Возпег-Сгоа1еп" (1'4, 1) ; оно о нзбору патриарха, српској омладини и нонашању угледнијих Срба (''9, 3); о политичарењу и иартајизму у Србији (118, 2) и т. д.; — нешто би се могло скратити н. пр. о Хрватима (1Л, 2. 3); историја римска. (104); етнографија балканског нолострва (111—11-")); — нешто мало боље изјаснити, н. пр. оно о „иоднебју" (24, 3) ; нешто и додати. н. пр. кратак историјски преглед и код осталих народа евроискпх, а не само код Фрапцузч (76, 4) и Талијана (104) ; у Вугарској могло би се навести, да има и Срба (126. 4), кад је одмах ту паведено, да Бугара има у Србији; — а гдешто и иснравити н. пр. број становнпка у СоФпјп (127, 2) или да је Јустинијап рођен у Нншу (123, 2). Ако би нисац дело прерадио по горњим нрнмедбама, а особито ако би се у делу исправно језик п стнл; онда мислнм, да би му се дело могло примити и као помоћна геограФСка књига печатати. У Београду, 7. Јуна 1882. јЈ ован јаОРЂКВИЋ,"

жодм" м. уточице ; — на таб. 100. стр. 1. „Нови Сад еело српског владике бачког" и т. д. Оваких погрешака нун је руконис. Ирви и најглавнији услов дакле морао би бити, да цело дело поново прегледа и поправи човек, који добро влада српеким језиком. Друга је мана иогрешно и нејсднако иисање страних рсчи и имена. Код писаца, који се латиницом служе, иде та ствар много лакше. Они препишу страно име онако, како су га пашли; а читалац нека се сам брине, како ће га прочитати. Теже иде, кад се пише кирилицом. Онде писац треба сам да дозна, како се која реч у ком народу чита, па. да је онако н напише, како ће се одмах добро нрочитати. А то није лако дознати. Неке се читају по немачком, неке по талијанском, неке по Француском, енглеском, шпанском, португалском, холандском, маџарском, пољском правопису и т. д. Ако српски нисац узме ствар олако и све стране речи стане писати но једном нравонису, онда он сам сеје и распростире погрешке, место да их треби и исправља. Тако н. пр. име „Сггеепшсћ" нише на таб. 3. стр. 4. ГренвиК , а на таб. 70, 4. Гринич; — сујецки (7, 1) м. сујееки; — венечуелски (7, 3 и 23, 3) и Ђенецујела, (23, 2 н 32, 2) м. венесујелскн, Венесујела; — Техуантеиец (7, 4) м. Техуантепек; — Јенизеја (10, 1) м. Јенисеја; Траиецунт (20, 1) м. Трапезунт; — Јерузалим (20, 3); — Оумаааз (23, 1) м. Сумапас, Еотоиакси м. Котопахи; — Сан Францишко (24, 2), м. Франсиско; — Весиуци (26, 3) м. Веспучи : — Тексас (27, 4) м. Техас; - Беракруц (УО, 4) м. Веракрус; — Жуан (31, 1) м. Хуан ; Ђалиарезо (33, 1) м. Валпараисо; — Бујенос Ерес (33, 3) м. Б. Аирес; Фезан (40, 1) м. Фесав ; Жоржтова (43, 4) м. Џорџтон ; — Цујдерско језеро (45, 4) м. Сајдерско; — Ивица м. Ивиса (46, 1); Саона м. Сона (47, 1); — Лиитауерске горе м. Л.иптовске (50, 4); — Геуе м. Рајс (56, 1); Сарвиз м. БЈарвиз (58, 1); — Шалинес м. Малин (Месћећг 73, 4); — Антонијета м. Антоанета (77, 1); — Тајљаран м. Таљеран; — Ђенсан м. Венсен (78, 3); — Кајен м. Кан (78, 3); — Гем м. Ремс, Троје м. Троа (80, 2); Грајз, Шлауз м. Грајц, Шлајц (91, 2); - Сиклушки м. сикулски (100, 4); — Барцелона, Ђаленција, Мурција, м. Барселона, Валенсија , Мурсија (103, 1); а овамо Гозо м Гоцо (108, 3) и т. д. У осталом оваке ногрешке могу се и при коректури поправити; али би свакако боље било, да се још у рукопису исправе. Осим ових главних мана имао бих да нриметим још и ово : Математични и фнзични земљопис у почетку требало би да се из нова нреради, ч да се у њему не само језик , него п неке стварне иогрешке иснраве, н. пр. да се попуни број астероида (1, 3); Јуиитер

После тога Просветни је Савет нашао да може нриступити решавању о том делу и са 7 противу 6 гласова, а двојица нису гласала, одлучио је: Да се „Присподобни Земљопис" не може нримити као школска књига ни штампати о државном трошку, с тога што има већ за школе привремепа слична књига коју је Просветни Савет иримио, што дело није уде шено по програму и што има круииих језичких погрешака. РеФеренту Ђорђевићу одредио је Савет 100 динара хонорара. III

Привремени пословођ реФерује, да услед смрти Миловука треба одредити друго лице ко.јеће ноправнти нрограм за музику и невање по примедбама Главног Просветног Савета. Одлучено: