Prosvetni glasnik

308

Овакојако жељети је, да се од еада хришћанска наука за средње школе не нише досадашњим стереотипним и такозваним катихетичниж начином, који само мори ученике и више ништа, јер је то система без система и метод без метода. Ово спомеиух за то, ако се Главни Просветни Савет сложи с овијем мојијем мишљењем, да се има на уму , кад министарство нросвјете и црквених нослова буде објављивало конкурс за нове учебнике хришћанске науке у средњим школама у краљевини српској. у Биограду 15. Марта 1883 год. Редовни члан Главног Просвјегног Савјета, архимандрит ј^. ДУЧИЋ."

Др. БакиК слаже се у главном с примедбама реФерепта, 110 он мпсли, да се не могу нрограми примити оваки какви су ни с обзиром на материјал; нп распоред, с тога иредлаже: 1. Да се утврди материјал, који се мора учити у гимназијама и реалкама и да се распореди материјал на разреде; 2. Да се одредн нарочити одбор, који би према томе и према датом упутству односно цељи н начина излагања хришћанске науке, израдио нове програме; 3. У тај одбор да уђу арх. Н. Дучић, нроФесор Ј. Илић, и прОФесор Дим. Јосић.

Бор. ТодоровиЛ и Ж. СимиК нарочито су протнвни распореду материјала на разреде, како се у програмима предла.ке. Тодоровић ишоси нов предлог за распоред материјала, који се састоји у овоме: У I разреду да се уче обреди; у II историја новог завета , с кратким пацртом старог завета; у III општа историја цркве с особитим ногледом на историју сриске цркие, а у IV катихизис. Јов. ЂорђевиК, иарочито примећује, да пе би ни у ком случају требало изосгавпти нсторију срнске цркве. Он налази да она има више места у српској школи, но историја старог завета, у којој има мало морадних угледл. Ј. ПециИ објашњује, да Просветни Савет не може састављати комисије за нове ирограме. То је право министрово, а Савет може само чннити прпмедбе на ирограме, па те примедбе доставити министру, а он ће даље радити шта треба. У осталом он усваја у свему нримедбе, које су учињеае на програме. Други су објашњавали, да Просветни Савет може саставити нове програме, јер у писму министра нро1 свете од 28 Јаиуара ове године ПБр. 548. министар иозива Савет да проучи наставне програме за хришћаеску науку, „пак ће ми" велп се у писму, „иоднети програм из хришћавске науке онакав какав треба за средњу наставу." После овог објашњења иредседник је ставио иредлог Пецића и Бакића на гласање и Просветни је Савет са 8 противу 5 гласова примио предлог Пецића, да се наставни програми врате мшшстру с иримедбама, које су пале у Савету и с реФератом арх. Дучића.

С овим је састанак закључен.

КРАТКИ ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МИКЕРАЛОГИЈЕ извео Ј. /Л. ^Кујовић (наотавак)

•2 Минерална Хемија Одмах с почетком ове периоде наилазимо на једнога природњака, који је врло јако унапредио минералну хемију, а користио је ирилнчно и другим нартијама минералогије. То је био шведски рудар Кронштет. Он се прво ностарао да из минералогнје избаци све оно, што не снада у њен

предмет , као што су стене , петреФакти, корали. Његова је велика заслуга, што је одомаћио унотребу дуваљке, која је у минералној Хемији учинила ието толики иреврат, као што је гониометар у КристалограФији. Ми смо већ сиоменули, да је још Вортолен иснитивао, како се влада калцит пред дуваљком, а вели се да ју је и неки шведеки ме-