Prosvetni glasnik

304

КРАТЕИ ПРЕГЛЕД НСТОРИЈЕ НИЦЕРАЛОГИЈЕ

талург Сваб употребљавао за иенитивање минерала; ири свем том сигурно је, да је тек Кронштет развио и распространио вештину исаитивања минерала са дуваљком. Он је саставио једну депну лабора■горију и израдио упутства како да се опити с дуваљком чине. А у својој Минералогији означиоје и све реакдије главнијих минерала, а нарочито метада. По томе се види, да се вештина испитивања минерала помоћу летрора одмах знатно развила, чим се и зачела. Поред Кронштета ваља споменути и Немца Лемана, који је нанисао више минералошких расправа. Написао је и једну Минералогију, у којој су понајважнији подаци за хемиске особине минерала. На напредак минералне хемије упливисало је јако, што су пронађени многи нови шинерални састојци а старији потпуно онредељени. Тако је Марграф одлучио и проучио алуминију ; за серпентин је доказао да није глиновит и да је нерастворни његов сасгојак силиција; он је проучио и особине натриума и неке реакције платине. Блак је поставио разлику између калције и магнезије и тачно определио угљену киселину. За овима се истакао хемичар Шеле , за кога је речено, да је он у Хемији исто онолико велики, колико Њутон у Математици. Међу многобројним његовим проналасцима за Минералогију су најзначајнији ови : молибденска и волФрамска киселина, манган, хлор, барија, Флоро-водонична киселина, кисеоник. Водоник јегпронашао Кавендиш, а азот Љавоазије. Бергман је штампао више штудија из минералне хемије. У ирвој је (1777.) проучавао реакције минерала пред дуваљком; у другој (1780.) је показао како се владају елементи. кад су уједињењима, у рудама, јер је Кронштет изучавао само хемиску карактеристику чистог метала ; овом другом расправом положио је Бергман основе Доцимазије. Важна је врло раснрава о драгом камену,јер у њој налазимо први иут неколико квантитативних анализа. Те анализе, које је Бергман учинио на смарагду , са®иру, тоиазу, хиацинту и рубину, јесу ирве квантитативне анализе минерала. А Кои, историк Хемије, вели да се Бергман и у

аналитичној хемији обесмртио тиме, што је показао, како се неки састојак може определити и у једињењу, а не само у изолованом стању. У другим расправама Бергман је изнео ресултате његових анализа на неким минералним телима. Важно је споменути и то, да је Бергман ирви предложио да се састојци Једног минерала означе особеним знацима. У години 1785. почео је на минералној хемији радити и славни Клаарот и радио је живо све до краја свога живота (1817). Он је пронашао уран, титан, стронцију, цирконију, церијум, а проучио је и особине телура. Кланрот је био неуморан радник. Израдио је преко 200 радова о различним минералима ; неки од тих садржи но више анализа. Велики део пре њега израђених анализа Кланрот је подвргао проби и поновио их. У својим радовима ишао је обазриво и сматрао их је само као грађу , а није ни нокушавао да изводи неки систем. Колико је много Клапрот урадио, видело би се најбоље из историје иојединих минералних оела. Оно што је Клапрот вредио у Немачкој, то је у Француској био Воклен. Нова тела, која је овај пронашао, јееу хром и берилија. У Енглеској је на минералној анализи радио Кирван. 3. Систематика За историју минералогије у овој нериоди интересантна је једна расправа Валериуса, у којој је претресао вредност појединих минералних особина за класификацију и основе, на којима се таква има подићи. Он вели да снољне знаке ваља што више у обзир узимати, али, кад исти нису довољни, да се ваља обазрети и на нонашање минерала у ватри и снрам хемиских агенција; ове знаке називље он унутрашњим. У спољне знаке рачуна : 1) место где се минерал налази, 2) уиотреба, 3) величина , 4) племенитост или не, 5) мирис, укус, боја , сјајност, цровидност, 6) снољни изглед и структура, 7) начин ностанка, у колико се сиоља оценити може, 8) облик. — У унутарње знаке спада : 1) тежина, 2) тврдоћа, 3) ионашање у води и спрам солних агената, 4) понашање у ватри , 5) супетанција и