Prosvetni glasnik

348

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ТТТто је речено за листић о песнику „Бесног Роланда" и за листић о песнику „Ослобођеног Јерусалима", то се исто може рећи и за листић о песнику »Лусијада", о Камоенсу , који је један од највећих светских песника, а најнећи несник свога португалског народа. Једну бих само примедбу имао да вежем за овај четврти листић. Камоенсов спев ,08 ћ,и81ас1аб" нише г. писад свуда ,Дузијада", као што од Омпра има спев Илијада. То је погрешно. Оз Би81ас1а8 значи Лусијади, Луситанци, Португалци; Камоенс Је у овом спеву опевао део народ свој и његову историју, опеиао је сву славу коју су Л.усијади — Л.уситанци — стекли. Ено Шер пише : „Оз 1д151ас1а8. Б^езез топ (1ег е(1е1з1;еп Ве§е181;егип§ §е!га§епе \\'егк 181; ии!ег <1 еш апгхсћИдеп Кашеп „Ше Би81ас1е" 111 §апг Еигора 1>егићш!;'' (А11§. ОезсМсМе с1ег ЕИега1;иг, 2. Бисћ, беИе 429). У истој књизи Шеровој, а на стр. 433 читамо још оверечи: „1сћ (1аг1'а1б НаШгЈогзсћег \Уоћ1 за§еп, с1азз 1п <1ет ћезсћгеИзепЛеп Тћел1е <1ег Ч.ш1а.<1еп е1;с." (НишћоМ! 1111 Козшоз И, беИе 59). Пети је листић о Тадиту. Коме је непознато, да је то онај велики римски историк , што је као први закон при иисаљу историје ноставио оно чувено з1пе 1га е! 81исИо (Апп. Ш). I, сар. 1); који је између свију историка, старог и новог света, познат као највећи вештак у исахолошкој карактеристици ; који моћније него ико подиже глас иротив самовоље и иротив порока цесарских, и силније него ико одвраћа од роиског иузења и удварања; који верније него ико црта страхоте деспотизма и. срамни занат делатора; којн леише него ико уме да похвали какво дело нлеменито; који је, у кратко казавши, био у свог народа нетто највеће, који је био иерсонификованм савест његова. Иредстављање светско-историјског значаја овог овако великог Римљанина г. иисцу је добро испало заруком. 0 нетом листићу имао бих још ово да речем. Познато је, да у светској литератури нема нисца, који је био такав вештак у кратком и збијеном писању као Тацит. С тога и нема писца, којег теже иреводити него њега. Госп. Николајевић је свакако дао себи доста труда преводећи нека леиа места из Тацита, но ја бих ипак желео, да при евентуалном нрештампавању својих „листића" још мало труда уложи у ноправку преведених места из Тацита. Да бих му ту поправку олакшао , ево му још ових мојих наномена. „БЈЉегШ.еш е! сопзи1а!;иш Б. Бги1;и8 тзШиН" (Апп. Пћ. I. сар. 1) превео је г. писац овако : „Брут је увео слободу и конзулство"; изосгавио је дакле Брутово име Л.уције. Зарад разлике од Марка Брута, са временика и убијце Цезаровог, вал>а име онога, којн

је слободу и консулство завео , писати потнуно: Луције Врут, као што је то и Тацит учинио. „пецие Десету1гаП8 ро1ез1аз и1(;га Мешиит уа1ш1" превео је г. писац: В власт децемвира није прелазила на другу годину" место: „власт није ирелазила на трећу годину" или још боље овако : „нити је власг децемвира трајала више од две године." „цш (т. ј. Аидиз1и8) сипс!а сИзсогсШз спШћиз ^ееза пошше рппс1р18 зић 1шрегшш ассерП" (Анп. Пћ. 1. сар. 1.) нревео је г. иисац овако : „који је добио иод своју власт са називом „кнеза сената" и цео свет, уморен грађанским ратовима." У тексту стоји , као што видимо, само ргтс1р1з, коју је реч г. иисац иогрешно нревео „кнеза сената ." Ргшсерз значи овде цар , а још је најзгодније, да се та реч и у иреводу тако остави, да се дакле и не преводи. Но не само због ових некоректности, но и иначе почетак Тацитовог Апп. Пћ. I. сар. 1. у г. Николајевићевом преводу изгубио је доста од своје снаге и нрецизности. Његов превод гласн : „Римом у почетку краљеви су владали. Брут је увео слободу и конзулство. Диктатуре су усгановљаване према нотреби. Бласт децемвира није ирелазила на другу годину, а конзулско нраио војених триб\ иа било је кратког века. Ни Цина, ни Сула нису дуго владали. Помиејова и Красова сила прешла је брзо на Цезара, а Ан'10нијеве и Лепидове војске допале су Августу, који је добио под своју власт са називом „кнеза сената" и цео свет, уморен грађанским ратовима." А веран иревод гласи овако : „Градом Римом у ночетку су краљеви владали. Слободу и консулство Луције Б|>ут је завео. Диктатуре се за (кратко) време узимаху ; нити је децемвирска власт више од две године, нити консулско цраво војничких трибуна дуго трајало. Није Цинино, није Сулино дуго било госнодарсгво ; и 1Јомиејева и Красова власт доиадне брзо Цезару, а Леиидове и Антонијеве војске иређу Аугусту, који целим светом, изне.моглим од ратова грађанскнх, загссиодари иод именом „рппсерз" (цар)." „ЈМегуа Саезаг гез оПш (П88ос1аћ11е8 ипзсиП, рпис1ра1иш е! Нћег1а1еш" (А&т. сар. 3) нревео је г. нисац овако : „Нерва је умео умирити две ствари , за које се до тада мислило, да су непомирљиве : грађанску слободу и прерогативе владалачке", место : „Н. је аомирио (измирио) две до тада непомирљиве ствари, монархију и слободу"; или као што Павловић лреводи: „Нерва састави - две негда нездружљиве ствари, владалачку власт и слободу." Ргаешрииш шиниз аинаПиш геог , пе уПЧМез 811еаМиг, иН^ие ргат1б сПсНз ^асИздие ех ро81егНа(;е е! пНагша шеШб бИ" (Апн. Пћ. III., сар 65) нреведено је овако : „Прва задаћа историје", мисли Тацит, „је-