Prosvetni glasnik

350

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

се идеади нстоветују са обманама и забдудама, чисто годи човеку, кад наиђе на дело, које говори не само гдави него и срцу, које му не само ширц знање, него му и душу иитоми и характер образује. У ову врсту сиада дедо, које сам на дрегдеду имао. Оно се састоји из шест чданака. У црвом је говор „Онештини" у онштеињеним разним врстама, у чему се вештине раздикују од нрироде и какав је задатак свију вештнна. За тим долазе чданци о Ариосту и његовом ,Бесном Роданду о Тасу и његовом „Осдобођеном Јерусадиму," о Камоншу и његовин „Дузијадама," студија о Тациту и најпосде ,1'омео и Јудија" од Шекспира. Као што се на први погдед види, избор материјада је врдо добар. Кад смо већ тако уде среће , да од ових кдасичних деда шзузев једног „Ромеа и Јулију" и »Агриколу* Тацитовог) на нашем језику до садјош ништа немамо , онда је жедети , да наш млађи свет из ових „Л.истића" о њима бар нојма добије, како 0и се у гдеком младићу жел>а нробудила, да се доцније и с делима самим изблизке унозна. На овом месту нека ми се долусти , да из једне доста заборављене књижице исиишем нрве две строФе Тасовог „Осдобођеног Јерусадима" у срнском нреводу: „Оружије иевам вође побожнога, Којим осдободи висиреии гроб Христа, Храбар јунак љута зда нретрли многа, Борећ' се за веру што истином бдиста, Залуд' пак'о прети поборнику Бога, Задуд' тежи варвар скрушит' чуства чиста, Бог с небеса брани заставе му свете. Изводећи на пут расејане чете." „Које чело није лаври осушени, Музо искићено на земаљској гори, Но бесмртним звездам' на месту блажени, Која си веачана нри анђелски хори, Ти небеске твоје жаре удиј мени, Ти помогни моја песма да се ори, Све и да би басне истини уткане, 11омеш'о уз твоје моћи раздрагане." (Корн. Поповић, Дан и ноћ, 1844 ) Иревод овај кад се снореди с оригиналом и са српским преводом у ирози ;на стр. 69. „•Л.истића"), види се, да би превод Корн. Поповића у стиховима пре четрдесет година могао ноднети и за данашње наше придике. Писац ових ,Листића" добро је учинио, што је и.ч сваког претресаног деда но неколико лепших паргија превео и своме деду нридружио. Оваки кратки изводи приближују читаоца описиваном делу и снажно буде његову радознадост, да сазна и оно остадо.

Жедети би било , да је у овом делу мање туђих речи , које су се и чисто српскима могле заменити, као н ир. „иредоминовала" (стр. 73.), „волунтиозних" (101) „Фалације" (106), „нроеминентни" (132) и т. д. У остадом ни ово некодико туђих речи, ни доста честе штамнарске погрешке, неће сметати намери пишчевој да читаоца бдиже упозна са садржајем и духом оних класичннх дела, о којима у својој књизи говори. Мислим, да би ово дедо прпличило за поклон ученицима наших средњих школа, од нетог разреда па на иише. 11о коју бн цену и у колико егземплара требало откупити ово дело од г. нисца, не умем казати, јер оно прво зависиће од ногодбе између министарсгва и нисца, а ово друго од броја ђака у оним разредима, за које ову књигу нредлажем. У Београду, 29. Марта 1883. ^Јован у >о\ ђевић љ ПециК је у начеду за то, да се дело прими, но ношто се понрави но нримедбама реФерената, јер он сматра да књига, која се даје од стране вдаде на Д Ф одличним ученицима, мора бити и по облику и по садржини угдедна, у њој не сме да се надазе никакве ногрешке, а као што се из реФерата види у „ЛистиЛима " има крупних граматичких и других погрешака. Но Просветни је Савет, с обзиром на то што нема скоро ни једне књиге у српској књижевности сличне „ЛистиИима ", што је књига у цедини добра и поучна, а неке изнесене погрешке сумњиве; најзад што је у њој обрађен материјад из доба о коме се у нас мало што зна, мишљења да се : „Аистићи из књижевности," могу откупити у 300 комада за поклањање ученицима виших средњих тпкода, а по проданој цени с рабатом -5%. Г. Јов. 'БорђевиИ изјавио је да не тражи хонорара за реФерат. РеФеренту г. Туроману одређепо је 50 динара у име хонорара. V Стеван Д. ПоаовиИ реФерује у име нарочитог одбора, да је учитељ нишки г. Димитрије Цветановић доиста провео 10 година у служби учитељској у Нншу пре ослобођења. 0 овоме поднео је г. Цветановић и доказе. Но да је учитељевао од 26. Октобра 1876. па до 16. Сентембра 1878. год., доказа нема. Према томе Просветни је Савет одлучдо : Да се г. Димитрију Цветановићу уважи 10 година учитељске службе нроведене у Нишу пре ослобођења, а да му се уважи и оно креме између 1876. и 1878. године, ако поднесе доказе да је за то време вршио