Prosvetni glasnik

с учитељских ире/абава у веготеву

377

битн. То верују и Турци, иа је то веровање и нама остадо од Турака. Дакле оваку су веру Брамиии ироповедали Индијанцнма. Овака вера никад не снажи људе, већ их увек убија и умртвљује. С тога није ни чудо, што Индијанци нису ништа изналми, као Финичани, нити су учиниди каква добра људству. Против браминске вере устао је Вуда. 4. Буда (Арда Чиди) Буди је право име Арда Чиди, а Буда је прозват за то, што та реч значи у Ведама (које су пиоане санкскритом) разум. Он се родио у богатству и био је син једног вдадара. До двадесет девет година живео је врдо раскошно. Имао је више овојих жена. На један пут остави он раскошан живот и започе мисдити о свету, о вери и уређењу индијском. Највише му се не допадаше нодела људи на касте. У том размишљању постаде му живот досадан. Кад је један пут видео једну лешину на спалишту, он остави све своје жене и све богатство и направи се просјак. Говори се да је- ишао у покрову што га је скинуо са једне робиње. Преденуо је и своје име и назвао се Готама, а тако се назива онај који убија своја осећања. После четири месеца свога пропове-

дања, имао је пет ученика, а посде годину дана хиљаду и двеста. Буда је проповедао да има нека виша сила, која је ово све створида, и наређивао-је да се та сила поштује. Признавао је и другима проповедао да је Ов. Тројица: прошдоот, садашњост и будућност, На сликама из тога времена прошдост је скрштенпх руку, а садашњост и будућност са опруженом десном руком, што значи, да оне раде. Даље је Буда прогдасио да су сви људи једнаки међу собом. То је већ учинило, те су Брамини почели страшно викати на оне, који исповедају Будину веру. За кога су год дознали, да се држи Вудине науке, нротеривали су га из Индије. И тако се Вудина вера није могда утврдити у Индији, ади су је примиди други народи. Данас на земљи има највише људи, који верују у његову науку. Вуда је умр'о у осамдесетој години свога живота. Посде смрти на осам дана спаљено му је тедо. Његова је наука још пре његове смрти бида јако распрострањена. Доцније се ширила све више и више. Деда Будина штампана су под именом „усмене поуке". У тим усменим поукама налазе се његове проповеди и оне су св. писмо за оне, који у њега верују. Његова се наука зове будаизам. (НАСТАВИИЕ СЕ)

С УЧИТЕЉСКИХ ПРЕДАВАЊА У НЕГОТИНУ I ИЗ СРПС^ОГ ЈЕЗИ^А

5. ПРИПОВЕДАЊЕ ПРЕДАВАЛА ј 1 е,ЛИСАВЕТА р ^ЕНИ-ККА УЧИТЕЉКА 9. Сеатембра 1882. год. у iii разреду основне мушке 1ик0де у неготину У једној земљи, која је са свим близу наше земље, десило се пре некодико година ово што ћу вам сад причати. Подалеко од седа, на једном друму, бида је једна механа. У тој механи живео је механџија са својом женом и децом.

Међу децом био му је најстарији син, који је живео врдо неуредно. Често је он дању одлазио од куће, тумарао овамо и онамо, и доцкан се ку}]И враћао. Више пута, кад је тако задоцнио, није смео да буди оца и матер, него је полако ушао кроз прозор у ма коју собу, где су обично путници, који би заостади, ноћивали. Један пут дође јздан путник у вече у механу и како је бидо ружно време, он не смеде да иде даље, него науми ту да ноћи. Тај путник имао је доста новаца код себе. То је видео механџија па му зине срце на туђе паре. Одмах се здоговори са сво48