Prosvetni glasnik

410

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И Е.ЕГОВА ЛРИМЕНА

VI Група. Библиографија, историја. 15. класа: збнрка књига, слика, карата, рукописа и т. д. што се тичу електрицитета. Вредно ће бити да наведемо поједина места из писма које је писао Фрапцуски министар пошта и телеграФа, Еошери, председнику републике, у кометражи да председник одобри електричну изложбу у начелу: „ Госаодине Председниче , „Многа важна и неочекивана открића привукла су у последње време особиту пажњу публике на све оно што се тиче електрицитета; у исто време индустрија, оснажена открићима те науке, од неколико годииа на овамо, умножила је своје примене у свима гранама; данас изгледа као да ни једна наука неће остварити брзи напредак, решити врло важна питања у економском животу народа и дати нам неоцењених услуга у сваком погледу, као што ће наука о електрицитету. „Електрицитет је дуго остао као снага врло ћудљива, нестална, којом се тешко могло руковати, која се није могла корисно употребити: пре Волте истина знало се за њ, но нити се он могао растумачити, ни производити, па ни мерити. „Откриће електричних батерија , радови Амаера и Арага о струји и њеном магнетском дјејству, проналасци Фарадијеви о пндукцији , отворили су нове путове на којима се напредак није више зауставио... „Електрицитет је снага. Почев од оног л,оба како је та снага проучена, она се налази свуда: у појавама физичким , хемиским, механичким и органичким. Данас има много начина како да се производи. Та се снага данас мери и иримењује на послове врло разне. Између осталога електрична се снага одликује нарочито тпм, што се она помоћу металних спроводника може пренети много лакше и много даље но што може бити са снагом водене паре. „Електрицитет шаље на огромне даљине телеграФске знаке ; он производи звуке , па и саму реч. Он помаже железницама у тачнијем вршењу дужности ; земљорад и морепловство имају да благодаре само електрицитету, што им он јавља у напред сваку метеоролошку промену ; електрицитет нам освегљава. улице, јавна места , трговине, радионице. Он је ностао свестрани помоћник вештини и индустрији. „Научњаци и индустријалци целога света труде се да усавршају средстваза добијање и примену те нове снаге. До сад постиснути резултати су много бројни но још не сасвим довољни и потпуни. Вило би дакле врло важно да се тачно одреди стање електричне науке, и њених примена, да се зближе и сравне разне методе истраживања , те да се тако будућим истраживањима одреди правац на коме ће им се осигурати успех.

„Међународне изложбе и научни конгреси су једина средства помоћу којих се могу показати нрактичне примене поред теорије. То нам је дало повода да Вам предложимо: да сазовете један међународан конгрес од научњака електричара и да дозволите у исто време међународну изложбу, која ће тако рећи, бити лабараторија конгреса. Изложба ће обухватити све што се тиче електрицитета: у њој ваља да се прикупе справе сваке врсте, које служе или за добијање, или за преношење или за примену електрицитета...." Поводом таког предлога од стране министра пошта и телеграФа председник Француске републике издаје овај указ: Члан 1. — Да се у Паризу 15. Септ. 1881. год. сазове међупародан конгрес електричара,, под нредседпиштвом минпстра пошта и телеграФа. Члан 2. — Да се изберу три потпредседника од Француских чланова конгреса, и три од страних чланова. Члан 3. — Министри Француске републике и министри оних страних влада, које ће учествовати у међународном конгресу, јесу у исти мах чланови конгреса. Члан 4. Да се палата у „Јелисејским пољима" бесплптно уступи приватној комисији коју ће одредити влада , да на свој трошак и ризик приреди међународну изложбу електрицитета од 1. Августа до 15. Новембра 1881. Члан 5. — Међуиародна електрична изложба налази се под заштитом државе. Члан 6. — Правила међународне електричне изложбе поднеће се на одобрење влади, која ће одредити и главног комисара. Члан 7. — Министар пошта и телеграФа , министар сиољних послОва и министар унутрашњих послова нека се сваки у колико се кога тиче стара о извршењу овог указа. У Паризу 23- Октобра 1880." Чим је изишао указ, почело се одмах спремати за електричну изложбу ; позване су све стране државе п припознати радници свију народа да изложе своје прозводе у „индустријској палати' а да би се што већи број одазвао, железничка друштва Француска возила су ствари одређене за изложбу у половину цене но обично. У колико се већма приближавао дан кад је требало изложбу отворити, у толико су спреме биле веће и поред све бриге, опет се није могла изложба отворити заказаног дана, т. ј. 1. Августа по новом него тек 30. Августа. Од тог доба изложба је сваког дана отворена за свакога ночев од 8% часова пре подне до 6 сати после подне и у вече од 8 до 11 сати, кад је изложба осветљена електричном