Prosvetni glasnik

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И Н.ЕГОВА П?ИМЕБА

светдошћу. Да би се покрили трошкови око приређивања и пздржавања изложбе, посетиоци плаћају улазницу, и то даау од до 11 сати пре подне и од 11 сати пре подне до 6 сати после подне по 1 динау, а у вече од 8 с. до 11 сати по 1.50 динара. Ове цене важе за радне дане, а за недељу дневне улазпице стају 50 дин. иара, а вечерње 1 дпнар Нарочитим расписом министра телеграФа наређено је пзлагачима, да се увек иоред изложених ствари у извесно доба налази по неко, којц ће на захтев посетилаца тумачпти изложене апарате. Пошто изложба у опште није била приређена из шпекулације, него да што већи број публике добије обавештења у појединим пптањима о електрицитету, поједини чланови држали су три пут преко педеље предавања у нарочитој слушаоницц, а после свршеног предавања ншли су са слушаоцима од анарата до апарата и показивали на самом месту све оно у практнци, што су пре тога преда.вали у теорији. Иоред изложбе иостојао је и нарачити конгрес научњака електричара, којима је био задатак да парламентарним путем расправе поједина важнија питања из електрицитета. Ми ћемо доцније у главноме изнети радњу конгреса. Ушав у индустријску палату на северна врата, одмах налазимо у средини високо уздигнуту кулу која светли и која је особито лепа у вече, јер у њој гори електрична светлост, која се, лролазећи кроз разно обојена стакла, растура по зидовима палате у најразличнијим бојама. Око те куле је један повећи басен пун воде, н на води плива електричан чун Труве-а. Ми смо сад у средини палате; цела лева страна уступљена је излагачима страних држава а десну половпну заузели су Француски Фабриканти. Знајући већ како је сама Француска изложила више од половине свију предмета, нећемо се чудити што је цоловина изложбе уступљена само Французима, а остала половина свима осталим државама скупа. Од страних излога задржаћемо се најпре пред нзлогом мале краљевине Белгије. То је државица која бројп једва 5 милијуна душа, али она производи много а ц добро. Пре једне године славила је педесетогодишњицу своје независности и у народној својој изложби у Бриселу изнела је све врсте производа својих, на пољу индустрије, трговнне, земљорада и умне снаге. Данас пак на светској изложби оставила је далеко за собом све остале многољудне царевине. Белгија је изложила разне врсте машина за производњу електрицитета; све машине, што су изнеле остале државе, све су у неколико прекројене машине Белгијанца Грама. Па и саму прву динамо-електричну машину за електричну светлост још 1854. направио је тако^ђе Белгијанац.

411

Ноле проФесор у Брислу, био је нрви, којн је направио електричан сат и тај његов сат дао је правац за ирављење свију осталих електричних сатоиа. Глесенер проФесор на универзитету у Лијежу првц је нашао начин да се направи трансатлански телеграФ. П,1 ни електрична светлост није остала без својих заступника у Белгији. У изложби су изложене системе Белгијанаца Жасаара и Клерка. ПаптелеФОН од Делохт Лабаја, а и хронограФ Булење-а изложен је такође у оделењу белгијском У белгијском излогу налази се усавршан телеграФски апарат, који служи за дредавање две депеше од један пут, а по једној истој снроводној жици. Не можемо пиећн ни телеметеорограФ . штојеизложила краљевска опсерваторија у Врнселу, а тојеапарат, којим се метеоролошка опажања чињена наједном месту могу — одмах пренети и у друго које место. Тај апарат у изложби везан је са таквим истим апаратом у бриселској онсерваторији, и ако у Врислу пада киша, ако дува ветар и т. д. овај апарат у изложби све то покаже; на њему са свим угодно може читати Бриселево стање температуре, барометра, правац и брзина ветра и т. д. Осим врло важних старих дела, која. се тичу електрццитета, између осталога морамо споменути да је Белгија изложила најиотпунију збирку порцеланских чаша, што су употребљене при намештању спроводних телеграФСких жица. Педесет најразличнијих система тих иредмета могу се један поред другог сравнити и видети у чему је који систем бољи. У излогу немачке царевине наћн ћемо богату збирку динамоелектричних машина од познате Фирме Сименс и Халеке из Берлина. Иста Фирма изложила је ц сав прибор за конструкцију телеграФских завода као н снроводних жица за ваздух, под земљу и под воду. Од стране немачке државе нослата је збирка телеграФских апаратакакви су данас употребљени у Немачкој. Немачко акционарско друштво „КопМеиЈасће АШнепе" послало је многе метале одвојене из њихових соли, путем електролизе. То друштво производи годишње 550 тона чистог бакра на тај начин, а потребан електрицитет добија од шест Грамовнх машина. Оснм тога немачки излог пун је н других разних. снрава но свима гранама електрицитета. Вредно ће бити да сдоменемо како је Немачка влада послала више нроФесора на изложбу да детаљније нроуче електричне апарате и да се упознаду са савремепим стањем електричне науке. По броју излагача после Немачке долази Италија, која је на изложби подигла нарочити навиљон који нас подсећа па дуждову палату. Велнки електричар Волта , који је пронашао електричну струЈу , радно 52*