Prosvetni glasnik

578

клрлктегне слике

из оиште историје

грдној гомиди света, која ее искупида на пијади, вдадала је највећа тишина, јер су сви чекали жељно, како ће се ствар свргаити. У тај мах. нојавише се нтице, које су детеде с десна брежуљку. Тек тада Нума огрте краљевски огртач и сиђе с брега међу народ. Тада се зачуше по?дра.ви радоети, и сви га ноздравише као најсмиренијег човека и највећег љубимца богова. Прво што је Нума као краљ урадио бидо је то, гато је отпуетио оних трисга пратидаца који су Ромуда окружавади. Краљ је хтео без уздржавања и са поверењем да живи у своме народу, који га је љубио и поштовао. Било је врдо тешко, да се грабљиви и ратоборни Римљани навикну на мир и иравичност. Па инак краљ Нума урадио је доста на томе да се суровост и неправичност код Римљана искорени. Да би народу показао да и богови неће неправду, уредио је боље службу боговима, сам је приносио жртве о празницима и уништавао рђаве навике народне. Он је еазидао нове одтаре, и један нов храм, (Јанусов храм) којијесамо у време рата смео отворен стајати , да би се у њему могди модити за мир. По том је уредио празнике и увео свештеничка звања. У Албадонзи одавно је већ био ред девојака, које су се зваде ввсталкв, и сад су оне и у Риму уведене биле. Овештеницама вестадкама била је нарочито то дужност, да на одтару њиховога храма чувају свету ватру. Еао што је у свакој кући на огњишту гореда ватра, тако је и за цеду државу увек морала горети ватра у храму богиње Весте. Ако би се ова ватра угасила, онда се држало да је то једна велика несрећа за целу државу. Она весталка која би непажњом допустида да се ватра угаси, била је врло строго кажњена. Ни једна вестадка није се смеда удавати ; која од њих повреди чистоту и свој завет, бида је жива закопана. На кодинској капији био је један брежуљак, на коме се ископа једна дубока јама. У ову јаму намести се један кревет и један сто са хдебом, водом, млеком и мадо зејтина, а поред стола мете се једна упаљена лампа. У њу се после донесе осуђена весталка у једној нокривеној носиљци. Ео сусретне овај жадосни спровод, он прође мирно поред њега , или са ожадошћеним иогледом придружи се спроводу ћутећи. На уласку

пећине свршавао је главни свештеник неке молитве, потом је дизао покривену весталку из носиљке и давао једном служитељу да је доле спусти. За тим су сдужитеља извлачили горе, а несрећна осућеница затварана је у своју мучионицу, која је личила на гробницу. Иначе је народ веома поштовао весталке и умео је ценити њихову уздржљивост. Улицом је пред њима ишао један ликтор. Ако би тада сусреле неког човека, кога су на смрт водили, онда се нресуда није извршивала. Даље краљ Нума основао је свегатенички орден Фетилијана. Фетилијани су давали савете кад је требадо некоме објавити рат или са неким направити мир. Ако је неки народ у чему увредио Римљане и раздражио их на рат, онда је онај свегатеник најпре тражио задовољења, а кад га не би добио, онда одлазе на границу и објављују рат по неким извесним церемонијама. Тако исто одавато је ведико ногатовање богу термина (богу граница). Свуда на граници римске земље бидо је подигнуто камење за знак докле је њихова земља. Еод тога. граничног камена морале су се сваке године приносити жртве у плодовима. Ове су жртве приногаене пди за то, да би Римљани увек памтили своје границе, или с тога , да би они повреду граница сматрали као увреду богова. Ово гранично камење (меће) није делило само једну римску област од земаља суседних народа, већ је њиме дељено и имање појединих грађана. С тога је погатовање тих граница било нужно не само да спречи рат са суседним народима већ и с тога, да и међу самим грађанима рнмским одржи мир и слогу. Нумина је влада била за Римљане срећна, јер се у народу није догодила никаква несрећа, нити је било рата. Храм бога Јануса био је затворен. Под Ромуловом владом други су се народи бојали Римљана и мрзиди их, а под Нумином владом водеди су их и ногатовади. За сваког човека и за сваки народ није доста да има само снаге , већ је још гдавније да има поштења и да воли и друге људе. Посде Нуме било је у Риму још четири краља. Сви су они водили ратове и иравили разне грађевине у Риму. Један од тих краљева (Тарквиније Прискус) прокопао је и озидао по вароши канале,