Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ С.1ИКЕ 03 011ШТЕ ИСТОРНЈЕ

579

кроз које ее ђубре и сва нечистоћа сдивала у реку Тибар. Осем тога оградио је једно веома велико место за игре и војничка вежбања. То месго назвато је велико игралиште (циркус) и у њега је могло стати до 250 хиљада људи. ТАРКВИНИЈЕ ГОРДИ И ЈУНИЈЕ БРУТ, 1. Поносити краљ Краљ Тарквиније докопао се престола на врло ружан начин. Он је убио свога таста. краља и заузео му престо. 0 тога народ му није веровао, нити га је волео. Ваш на против сви су га Рпмљани мрзели. Тарквиније такође није ником веровао. 0 тога је он купио за скупе новце војнике из туђе земље. Он је био врло храбар војсковођа и оевојио је многе вароши. Осем тога довршио је зидање градића каиитола у Риму и храмове боговима : Јуиитеру, Јуну и Минерви. У Јупитеровом храму чувате су свете сибилијске књиге (које су тако назвате по женама Сибилијама — т. ј. пророчицама). У тим књигама била су написата пророштва и савети за важне догађаје у животу. Кад су год Римљани имали што важно да реше, они су најпре питали шта у тим књигама пише. Те књиге налик су на пророштва у у Грчкој. Горди краљ задовољавао је само своје жеље и није хтео да зна ни за сенаторе (патриције) ни за прост народ (плебеје). Ко год није хтео слушати његове заповести, тога је осуђивао, тако да ни сенат ни народ није му се смео противити. 0 тога су га и прозвали (аирегЈшз) својевољни, горди краљ. Он није штедио ни своје сроднике, осем једнога, који се звао Луције Јуније, доцније зват Брут. Па и њега једнога не би он штедио, да се није претварао да је луцкает, само да би се сачувао од краљевог насиља. Тарквиније му се подсмеваше и назва га „луда" (ћги^ив), и није га се ни у чему плашио. Али наскоро име Брут (лудак) постаде славно. 2. Пријатељ отаџбине Тарквиније је био отпочео рат и опколио варош Ардеју, која је од Рима била удаљена само неколико сахата. У логору код Ардеје био је и један честит грађанин Еолатин, коме је код куће остала жена Лукреција. Дукреција је веома лепа била. Краљев син Секст отиде једног вечера крадом Ко-

латиновој кући, нападе на кућу и његову жену. Дукреција брзо иоручи за свога мужа и кад он дође из логора, она му исприча све што се догодило. Не хтевши живети осрамоћена , она зграби мач и на очима мужа и осталих људи прободе се. Брут, који се ту десио, задиви све. Док су родитељи Лукрецијни јаукали, он зграби крвав мач из ране и заповеди да се њено мртво тело изнесе на нијацу. Ту нред сакунљеним народом изговори он беседу, у којој је тужио краља, за његова зла дела, и закле огорчени народ да се освети краљу и његовој породици. Одмах наредише те се затворише све капије вароши Рима, а Брут одјури у логор, те у војсци исприча о новом насиљу краљевог сина. Тиме он раздражи војску против краља, те она остави логор и врати се у Рим. Тарквиније беше са породицом прогнат и не смеђаше се у Рим вратити. Он је молио, па је и претио, али није помогло ништа. Наљућен тако оде он у Етрурију да доведе ненријатеље и да се силом поврати на престо у Рим. Али Римљани укидоше краљевску власт за свагда. Двеста педесет и четири године владали су краљеви (њих седам) Римом. 3, Консули Ноеле Тарквинијева прогонства Рим је постао реаублшса. Између патриција бирата су два човека за главне старешине. Та два човека назвата су коснули. Они еу са сенатом управљали народом, еазивали су народне скунове, а у рату су били војсковође. Да консули не би могли опет учинити какво зло народу, они су бирани само за годину дана. Ово је опет био узрок те су Римљани морали водити многе ратове. Оваки конеул желео је да ратовањем стече какве славе и да остави спомен потомцима о својим делима. Ва прве конеуле изабрао је народ, из благодарности, Брута и Колатина. 4. Строги отац Као год што је Брут био сгрог према породици прогнатога краља, Исто је тако био строг и према својој сопственој породици. Тарквинијев син наговори неке римске младиће, да прогнатоме краљу отворе капије Рима. Завера се ухвати, а међу тима младићима била су и два сина Брутова и два сестрића