Prosvetni glasnik

068

код ученика' тако и за ред и чистоћу у школи. При оцењивању како прошде тако и ове године свуда сам водио белешку о сваком нредмету напосе , и поред тога свуда сам имао у виду, како оне олакшавајуће тако и отежавајуће околности, наноменуте у упутству, старајући се да своме нозиву савесно одговорим. Број унисаних и то ученика било је 1122 а ученида 57 — свега 1179. На испиту било је и то: 887 ученика и 53 ученице — свега 940 ђака. Највећи број био је у : Медвеђи, Вел. Дренови, Бачини, Рабеповцу, Волујаку и Милутовцу. У свима школама ове године радило је 26 учитеља и 2 учитељке. У предавању предмета сви су се наставници придржавали распореда од 17. Септ. 1871. г. Бр. 4438. тако, да у том нисам нигде никаког недостатка нашао. Само сам при испитима гдекојих школа , како прошле тако и ове године, нашао у главном оне исте неправилности прп предавању појединих предмета, које су штампане у Просв. гласн. стр. 595. III. година. Више или мање налазе се оне у извештајима скоро свију надзорника, као и узроци тих мана. Но поред свега тога сматрам за дужност, да их и сада у главном напоменем. I. Сриски језик. — Читање, разпознавање врста речи, па и причање црочитапих комада, код већине је школа тако, да се нема шта више тражити. Мањи је број школа са механичким читањем и неразумевањем онога што се чита. У њима се често прича од речи до речи прочитан чланак па и врсте се речи не знаду добро. Највише се мешају придеви , заменице и прнлози (код њих још иаречице) и ако знају деФиниције, које се речи како зову. Писање је на више места правилно, читко и лепо, а код других у свему обратно. У оиште код спремиијих и млађих снага све је како треба, само се код неких неће наћи лепо писање, а код оних других је опет ово где што боље. Овоме је сигурно највећи узрок неправилна и неио ■ десна садашња граматика за основне школе и по што је она и данас у дечијим рукама и неких од наставника, а требало би да су је бар ови послдњи свн папустили, као што су то миоги и учинили. Како је сада министарство препоручило да све школе набаве предавање из срн. језика од г. Живојина Симића, то би се с места могла да избаци из школе поменута граматпка, која је и сама пуна неправилности, погрешака и старих одредаба. Наставници могу се њиме корисно иослужити, а ученицима код радних маставника неће ни требати никака ручна књига, сем добрих и подесних читанака. Најзад на крају читанака могло би се ставити о главним одредбама из граматике све оно што за који разред потребује.

Свуда по школама употребљавани су нови прописи из наше државне штампарије , и то: она три прва кроз све разреде. У колико ми је познато у нашој књижари налази се израђених прогшса до броја 5. Сви су они ваљда за први разред или и други а никако нису удешени за III. и IV. разред. — 0 томе би требало детаљнијег упутства. II. Рачун. — У неним школама могу се и данас чути задаће поједине као апстрактне голе ци®ре без нримера у животу или су узете из живота али су опет све од једног калупа, од једне врсте и од једног вида рачуна те нимало нису подесне за свестрано развиће дечијег мишљења. Накратко изгледа као да се не сме да завири у практичне рачунице г. Ст. Поповића и отуда бар да одабере по већи број оних лепих и раз ■ новрсних примерака за своје ученике. У другима налазе се задаће и разних врста заплетепе бар у два вида рачуна. У свима бољим школама обраћена је пажња на познавање и рачунање с новим мерама и при рачунању на одређивање циФара по месту тако, да се у ма каком броју зна одма казатн колико у њему има јединица, десетнц-д, стотина и т. д. или ти метара, дека метара, деси метара и т. д. У осталима само су ученици III р. упознавати са новим мерама, а на одређивање циФара по м^сту и при рачунању ннје се обратила довољна пажња, те и деца на много места упитана не знаду да објасне, зашто морају да зајме од следеће најближе цифре и колико им ова вреди, као и то, зашто да ову или ону циФру пише а ту баш да задржи и да је следећем броју додаје. Код ових школа у онште су деца боље знала рачунање писмено него усмено. Сваки се други предмет може с мање или више лакости да обради од рачуна, једно што ученици немају тако подесне ручне књиге, а друго што овде треба доста труда и рада целе године док се деца упознају са разннм начинима рачунања, на још ако се за ово има довољно вештине. — Отуда и успех у овом предмету код иојединих школа није онако задовољавајући као из других предмета. III. Наука ХришЛанска. — Учи се у многим школама просто на намет но учебницима и то сем оних партија, које се морају учити тако, као што су: молитве, заповести, символ вере и т. д. У некима се опет предаје са свим онако како треба т. ј. преводе се молитве и објашњавају, исто тако и заповести још допуњују изрекама нашим и примењују у животу. Даље уза саму науку узимате су и моралне приче из библије, Христове приче, празници и то све тако у довољном објашњењу и примени како треба. Да би се и овај предмет важан по младеж колико по научности толико и за васггитност и морал боље