Prosvetni glasnik

077

уче радње, које наша деда не требају, а које би требало да уче, школа их њима не учи , а матере не пмају кад да ћерке уче, јер пм школа одузимље деду за више година." — Овака жалба потнуно је основана, и крајљеје време, да се ту већ једном номогне. Нови наставни план имао би тачно да оиредели, које се луксузне радње у школама смеју учити, и по именице да одреди опе радње, које су неопходне да се одржи наша домаћа женска индустрија. — Осим тога веће се је свуда увидело да школа мора на себе узети бригу матера, којима се деда за 5—6 година одузимљу из руку, -- и да парочито женске школе снремају девојчице за добре кућенице. И потомтребада се куАапство уведе у наше жепске школе као обавезни предмет. Докле то не буде , женске ће школе по народ бити од већештете, пего користи; јер овакима, какве су, не само да се не иомаже потребама нашег домаћег жпвота, него му се наноси уштрб. 11. Гимнастика. Овај нредмет иредаван је већим делом са свим маћијски. Већина нрегледаних школа радила је у том мало или пи мало. Шта више неки су се учитељи чисто изненађивали , што се тражи и тај предмет. Само на два три места рађено је разумно и са лепим успехом. Вежбана су свуда само тако звана слободна кретања тела ; а на апаратима нкје нншта рађено. Узрок је слабу усиеху то , што н сами учитељи тај предмет нису учили. Но и од оваких гекоји су се служили добрим помоћним књпгама и постигли су врло добра уснеха. И овде је нужно добро упуство. 12. Певапе. И из овога предмета успех је далеко иза онога, што је желети. Особито на оним мушким школама, где су намештене учнтељке, није (с малим изузетком) било ни сномена о црквеном појању. Оваких школа је око десет; и наставнице се изговарају тим , што ни оне саме тога незнају. А н иначе по школама са мушким наставпицима мало је где обрађена нронисана наставна грађа. У онште овај се нредмет сматра скоро свуда као споредан и необавезан. И у том погледу треба строга наредба. За чудо је, како у наставни програм није увршћено и светонно невање, — макар народна химна итд. Овде мн је дужност , да коју речем односно постојећег расиореда иредмета. Као што сам већ на више места доказао , овај распоред не одговара нп мало потребама редонне наставе. Ирва и најглавнија му је мана, што у њему наставник не налази изложену сву наставну грађу из иојединих предмета. И тако је пропуштено појединим наставницима, да себи сами одређују обиме из дотичног наставног материјала. И разуме се, да онда о каквој хармонији или јединству у целој настави не може бити ни говора. Неки учитељ узимље из науке хришћанске у II. раз.

пет прнча, други десет, а трећи двадест. Неки учитељ нредаје рачун у I. разреду у обиму од 1—10, а други од 1—-0. Из Српске Историје узимље неки из старог доба по 5—6 биограФица, други десет, трећи двадесет, а четврти предаје то научним системом као у великој школи, итд. Ово неколико примера довољно је, па да се увиди, да је ваиијућа нужда, да се већ за настунајућу годину издаде наставнп план. Ту је неиробитачно 2 до 3 године дебатовати око програма , док настава без њега не може ни коракнути. Савршено се не може на један нут ништа створити ; време ће махне откриги, и онда ће се и лечити, кад се открију. Односно наставних књига ваља ми нриметити, да се је у том погледу у страшном назатку. Читанке за III. и IV. разред испод сваке су критике. Читанчице за I. 1! за II. разред, са својом грађом, планом и педагошким смислом врло су згодне; али штампа ових књига тако је ужасна, да би требало те књиге са свим конФисковати. II. Васиитање. Боље спремљени и практичнији наставници обратили су васпитању достојну нажњу и на доста места нашао сам да њихов рад у том нотледу заслужује свако признање; но има добар део школа, у којима ова најважнија грана школског образовања није баш у цвету. Има учитеља, који свој васпитачки нозив ни из далека ннсу поњали, нити газа свој носао сматрају, пренуштајући то кући и родитељима, којих у школи нема ; те тако деца, истргнута из руку родитељске неге, остају у школи нренуштена сама себн. Но и кад би могло свако дете бити остављено само себи, — и Боже помози; али ту катедру учитеља и власт родитељску над децом узпмљу у руке најразузданији и најиокваренијц ђацн, којих у ни једној школи не Фали; ц онда ови врше посао васнитача над децом, која у свом детињем несташлуку обично јуре за гадијотима, као ноћни лентирићи на огњиште. И онда се зна какве резултате у васпитању овака школа може показати. ■ Наилазио сам и на таке учитеље, који чудан појам имаЈу о слободи. Тако ми два-три учитеља на моју иримедбу, да им је школска дисцинлина лоша, одговорише: „Знате ја волем да васпитавам слободне држављане", — док у ствари слобода његових држављана, бијаше тако досадна, да чак ни сам изасланик министров није могао у миру да сврши испит са тим држављанима. Залуду је било моје доказивање, да се она слобода, која досађује и смета, туђој слободи пе зове слобода, него „дрзовитост" и у вишим потенцијама „безобразлук" и „насиље'. — Оваким људима, ако се не нонраве, свуда. је нре место него у школи;