Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ШКОАСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА 813

настава врло мало цоправила у носледње доба. Тоје „м&ло" толико мало, да се може слободно рећи, да све у школи иде још по старом. Ово важн за већпну школа. Оно мало нанретка што се тако тешко уноси у школу, види се најбоље из самих оцена рада, види се из списка наставника, код којих је механичко учење у школи, а најбоље се може видети из примедаба о методи предавања сваког наставног предмета на по се за сваку школу и за сваког учитеља.,. Сем оних 15—18 радника школских, оно друго све или не може имати никаквог напретка по закону новоме, или ће услед истога морати оставити учитељство. Учитељје све и сва у школи. Учитељ Је душа школа, али кад је та душа трома, немарна па још и нерадна, онда нема напретка у школи. Већинн учитеља оскудева стварно ,знање, а о неком педагошком знању п вештини не може се ни говорити. Сем неколико наставника, који иду за напретком, који прате свешто се школе и њеног напретка тиче, они други сви заостали су, па су их време и захтеви, који се школи у задатак стављају да их остварп, претекли и оставили далеко иза себе. Количина њиовога стварнога знања и учитељске вештине бива све мања и мања с године на годину а никако се не повећаиа. Колико је сама неспремност узрок снором напретку наших школа, толико је и још више узрок сам нерад од стране наставника. Наставници основних школа, нарочито по селима, остављени сами себи без икаквог надзора и контроле, проведу половвну раднога времена, то се слободно сме рећи, бавећч се другим стварима а не чисто и искључно школским радом. Кад један учитељ ради у једној школи 8 година непрестаио, и у тој школи нађете ђака који иде 8 годпна у I р. и опет не зна српски ништа да говори; кад нађете школ&, у које деда иду најмање 6—7 година да би свршила 3 разреда, и на свршетку б-те или 7-ме године, на свршетку свога школовања, они опет не знају скоро ништа из свога матерњега језика, онда се може мислити какав је напредак у таквим школама. Кад један наставник ради 20 и нешто више година у једној школп, а при том је свршио богословију и био врло добар учитељ у своје време, на је данас толико заостао, да не разликује ни обичне врсте речи у своме матерњем језику, онда ту о неком стварном напретку не може нп помена бити. Ја нећу овде да износим слике по,]единих школа и учитеља, то се налази верно нацртано у засебном извештају за сваку школу и за сваког учитеља, тек морам признати, да сам са стањем школа у округу крајинском незадовољан. Све остало што бих имао да кажем о школама, учлтељима, књижпицама, училима и другим прили-

кама итд. свео сам у неколико тачака, које у Форми предлога по ^носим овде г. министру просвете и то: I. Да би се добило више учитеља, а опет спремних за рад у ооновној школи, мишљења сам, да би требало установити још 3—4 ниже учитељске школе, у које би се примали ђаци по свршетку 4 разреда гимназије или и мање, а трајале би само једну или највише две годиие дана. У тим нижим учитељским школама имали би будући учптељи да прибаве себи знање, које им је искључно потребно за рад у основној школи. По томе би учили више педагошке ствари а из научних предмета онолико и оно, што би пм требало за рад у основној школи, а нису случајно у гимназији учили. И ако ми је јасно, да је боље што учитељ впше зна, опет сам тврдо уверен, да би се из оваких школа добијао толики контингенат радних снага, које би могле да подмире потребе. Кад се удари темељ добар, могу ови учитељи радити на своме даљем образовању и усавршавању и сами. У тим нижим учитељским школама претезала би практично педагошка страна. Само на тај начин могла би се остварити по времену обавезна настава, а за сада закон о основним школама. Не буде ли тако нешто урађено, сваке ће се године број учитеља нрема новоме закону о школама смањивати, при свем том што ће улазити нове радне снаге пз обе учитељс^е школе и богословије. Јер од 58 оцена, које сам дао ове школске године учитељима и учитељкама основних школа у овругу крајинском, има 16 које слабих, које рђавих, и опет морам признати, да сам веома благо процењивао уложени труд и постигнути напредак. Нека не буде то тако у свим окрузима, ипак ће сваке године требати 5 па и 10 пута онолико учитеља нових, колико их сада даје наша учитељска школа, чим се закоп о основним школама оствари у целој земљи. Не мислим, да је овај мој предлог савршен, и да би га требало без измене усвојити, али идеја сама мислим да је и да може бити добра и корисна. Такви учитељи могли би бити бољи по моме мишљењу и од богослова, који иду за учитеље, и од велике већине данашњих учитеља, који нису свршили учитељску школу. Они би по искључној спреми за учитеље заузимали ред одма до ђака, који су свршили вишуучитељску школу. У те школе могло би се иримати впше ђака, но што се прима у садање учитељске шволе. Најбоље би још било, кад би те школе биле прави интернати са потпуном веџбаоницом уза се, а што се тиче наставника за исте школе, могли би се норед управитеља, употребити садањи одлични учитељи, који су свршили учитељску школу, и који би за. хонорар поред сталног рада у веџбаоници могли предавати и у самој нижој учитељској школи. Не учини ли се овако