Prosvetni glasnik

113*

самогласници сгарога словвнскога и срцсеог језика

899

јабука (од корепа АВ);јагње (од кор. А6); јарам (од кор. АЕ); јесен, јесењи (од корена А8); јек, јека (од корена АК); још, јоште (од корена 18К=еск-е=есче = ешче=еште=ј-еште=јоште); јуче, јучерашњи, јучер (вБчерв, ввчера=учер); вапно, лепар (од корена АР); вез, везати (од кор АОН); вика, викати (од корена ТЈК ^ ђк ^ ик ); ван, изван (од корена АК сдов. КЋН1,); воњ, воња, (од корена А№). 7. Уметање самогласника Кад се у творењу речи стеку сугдасници жр и жд, између њих се често умеће самогласник е. На пример : желв^о (од жлв^о); жедкдккд (од и поред жд-вдккд); жердкћ (место жрдкк, а ово место жрвкћ). Трагови овога закона виде се на истим речима и у српском језику.

Избацивање самогласника из средине и одбацивање с краја Кад од основа, које се завршују самогласницима, постају нове основс наставцима, који се почињу самогласником, онда се крајњи самогласннк од основе избацује. примери : сждннште (од сждни-нште); Јшденичар (од воденицакеднистко (од кеднн-т.- јар^водениц-јар); вунакстко) ; рдг;джкд (од р^- ра (од вуна-ара =вундљк-н-д); нолдгдтн (од ио- ара); главура (од глава.лог-н-дтн). ура=глав-ура); врећина (од врећа-пна = врећипа); травуллна (од трава-уљина = трав-уљина); тиквић (од тиква-ић = тикв-ић); ТУрад (од Туреад=г=Тур-ад); тежак (од тежа-ак=теж-ак). После сугласника ј одбацује се самогласник т.. Нримери: мон, (м. могг.) ; ткон (м. тко1Т.) ; крдн (место КрД1Т>). У српском језику т. и к одбачени су на крају зато што су ишчезли гласовп, који су њима означавани, а избаченв су и из средине речи, где је год могло остати без самогласнпка. А осталп самогласници могу се избацити из средине п одбацити с кра^а , па се место њих стави апостроФ ('). Ово бива најчешће у песмама, да би се на тај начин добио који слог мање, те да стих изиђе са извесним одређеним бројем слогова. На пример: Понес'те ми сабљу на рукама (м. носите); Је си л' чуо где причају људи (м. Је си ли....); Остав' сабљу да је Бог убије (м. Остави...).

Самогласници и сугласници мењају се местом Том приликом самогласницп се и промену. примери : крЂп. (од пкрп.}; мдђтн (од Тако је у доба постајања медтн); уридд (од уердд); речи било и у српском жр-кло (од жерло); желк- језику, те имамо ■ бр§г, %о (од жел^о^жл^о^); бријег ; млети , мљети ; ^лдто (од ^олто) ; крддд среда , сриједа ; врата ; (од вордд) ; глддт. (од брада; глад , влас , глас голдк); влдст. (од кодст.); и тако даље — У обичглдс (од голсђ). ном говору бива и овака промена места: прокај (м. покрај); пландовати (м. пладновати од пладне); цавтити (м. цватити); вбде (м. овде) ; ноде (м. онде); гарван (м. гавран); Габровац (м. Грабовац). 10. Акцентовање 0 акцентовању у староме словенском језику не може се говорити, јер у њему акценти нису означавани, те се немаЈу из чега ни изучити ни извести. У српскоме пак језику акцентовање је потпуно развијено и савршено. Сваки самогласник у српском језпку МЈже се изговорити на четири начина који се означавају, и на нети начин, који се не означава. Од она чегнри изговора, који се означавају, два су кратка а два дуга. Први је изговор кратак, а по каквоћи благ, као што се изговара први самогласник у речима: магла, метла, момче, мудрац, извор, мртав ; Други је изговор кратак, а по каквоћи оштар, као што се изговарају први самогласници у речима: мати , мера, мотка, виле, вуна, врло; Трећи је изговор дуг, а по каквоћи отегнут, као што се изговарају први самогласници у речима, почињући обпчно, па растући на више: маца, сека, Сока, дика, рука, брвно; Четврти је изговор дуг, а по каквоћи тежак, као што се изговарају први самогласници у речнма, почињући високо па спуштајући на ниже: мајка , тесто , Зорка, Милка, сунце, жрвањ. Пети изговор је кратак и ненотнун тако да се нреко гласа готово претрчи , као што се изговарају носледњи самогласници у свима наведеним речима. Прва четири изговора зову се акцентовави , а последњи — нсакцеитован ; акцеитовани изговори могу се и означити. Тако: 1. Кратак благ акценаг бедежи се знаком 4 ; 2. Кратак оштар акценат бележи се знаком "; дуг отегнут акценат беле;ки се знаком '; дуг тежак акценат бележи се знаком или А .