Prosvetni glasnik

930

Од тога зависи не само добијање самога знања, него у опште све што дух треба да схвати и запажти. Најотвореније се ова моћ појављује при памћењу саопштенога знања, при учењу. Кад се с овога гдедишта пође, онда је највеће и најважније питање у васпитној вештини : како се памћење снажи и ојачава. 0 тога морамо узети у рачун све различите духовне способности, које, бидо иосредно или непосредно, стоје у свези с иамћењем. Другим речима: ми се морамо ослањати у свима тачкама на науку у којој се налазе објашњења и правила о условима иамћења. И ако добијање памћења — способност утврђивања и задржавања — зависи од једне једите духовне моћи, коју баш с тога треба са свим брижљиво иснитати, ипак има још и других различитих моћи — од чести интелектуалних а од чести оних, које спадају у нарав или ћуд — које заједно са осталима условљаБају памћење. Свакој од тих моћи мора се поклонити озбиљна пажња у науци о васпитању. Тако смо први и најглавнији конад засновали за први одељак предмета, за чисто психолошки део. Исто је тако важан и други један одељак који до сада није именован, а то је испитивање о складном или природном реду предмета, које би требало уредити према релативно простој или сложеној природи њиховој; даље истраживање и испитивање о њиховој вези и зависности. Успех у васпитању од чести је условљен тиме, да ли је ученик упознат са свима оним предметима, који служе као ирипрема за извесан други предмет, о коме ће се ученику предавати. У извесним случајевима ово је само по себи јасно: аритмотика се узима пре алгебре, геометрија ире тригонометрије, а неорганска хемија пре органске. Али у неким случајевима је овај ред предмета нејасан, услед неких околности, па да би се тај ред одржао и очувао и у таквим приликама, потребно је врло зрелог и озбиљног размишљања, Ја би ово назвао аналитичка или логичка грана теорије васнитања. Један је део научне методе и то , да се тачно одреде и утврде најглавнији изрази, т. ј. да се значење тих израза са свим тачно испита. и утврди. Многа питања, која се тичу васпитања, постала су нејасна само с тога, што израз „диециилина" није ј тачно одређен. I

Даље мора се узети у обзир, као једна однајглавнијих ствари, које у овај предмет спадају, да се знање најбоље добија о ма којој ствари, везивавањем оиштих научних начела с тачним аосматрагвем и ексаериментима. На свако веће питање треба да дође светлост с обе ове стране. Технички је израз за то: везивање дедуктивне и индуктивне методе. Дедукције се морају добити засебно и на свој начин, али са тачношћу што је могуће већом. Индукције су начела практике, прочишћена опширним упоређивањем и иотребним правилима обазривости. Тако, моје је мишљење, да из науке о васпитању треба све оно избацити, што припада много опширнијим деловима човековог живота, па концентрисати гледиште само на оно, што искључно припада васпитању — сред"тва и путови, којима се човечије моћи усавршавају. Оаопштавање је знања потпуни тип целог процееа, али васпитна радња улази у делове духовног живота, који нису интелектуалне природе, у радње и душевне покрете, при чему, у осталом, исте снаге раде. Васпнтање не обухвата примену свију нагаих интелектуалних Функција. Способноети у продуктивном раду, као на пр. у занатима, у самосталном испитивању науке и у вештачким творевинама, различно се руководе и усавршавају. Основни принципи човечијег духа примењени су на обе стране, али кад они по кад кад дођу у додир, онда се толико разликују међу собом, да је увек боље да се сваки за себе узме и обради. У Локовој раеправи: „Вођење разума/' продукција, присвајање и изналажење нису довољно међу собом разликовани. ГЛ.АВА ДРУГА ОДНОШАЈИ ФИЗИ0Л0ГИЈЕ Физиолошка наука служи, у свези са целокупним посматрањем пређашњих времена, као теоријски вођ за разрешење задатка: како живи створови долазе до потпуне зрелости своје Физичке снаге. Ово треба, као што је већ примећено, са свим одвојити од правог васпитног посла. Васпитна вештина претпоставља извесну, просечну меру физичког здравља и не брине се о начинима и путовима како да се то одржи или умножи. Васпитање се додирује са физиологијом или хигије-