Prosvetni glasnik

124

ЗА1ШСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТ а

јотп и знањем онога предмета, који писац у свом делу третира, и најпосле да ни у популарно писаним делима није слободно гусепиду називати црвом, пипке диркама, стопало у пужева ногама и т. д.

С незнања језика и предмета превод је г. Љубичића у свима нартијама погрешан, и за нотврду тога навешћу само нека места из разних партија његовога превода.

из одељеа : ПУЖЕВИ И ШКОЉКЕ Превод г. Љубичића: На 1. стр. 1 таб. Многе шкољке, а и пужеве, који у води живе избацују водени таласи на обалу, где их доста

остане, а много се врати опет натраг, кад је

а треоа да гласи: Таласи су избацили речне шкољке и пужеве на обалу или их је вода, кад на великој суши опадне, оставила на суху

сушно време Већина љуштура биће празна и ове се зову мртве

Много се празних љуски налази, које се зову мртве љуске, јер је њихово тело врло меко, па од најмање повреде усмрде се и почну трулити, а оие остају у животу, које имају тврђу кречну љуску. Неке, од прикупљених љуски могу унутра и животињу имати, која ће у љусцн за извесно време и живети, а љуску своју сама је животиња и направила. Па 2. и 3. стр. I таб. Са линијама увијеним (шииралним) у облику бургије, изгледа вретенастог, које престављају један завијутак — ето то је облик пужа. Отворена страна љуске зове се уста, а линије, које ноједине делове љуске саставља.ју, зову се везе или шавови. Шиљасти крај љуске зове се врх. На 3. стр. I таб. Кад се љуска у руку узме, онда посматрач нека њен отвор окрене доле, а завијутак горе. као што показује горња слика, а уста може окренути или лево или десно, како му је удесније за посматрање, па ма у којој руци држао. У горњој слици, уста су окренута на десну страну п тада се каже: десно увијена љуска. Али, ако буде љусака, кад се у руци држе, као што је речено, у којих су уста окренута лево, онда се каже: лево увијена љуска. На I. стр. I таб. Љуске расту у виду округластом и то иостепеним наслагањем извесне материје, а то се распознати може на ивицама отвора. И на тај начин љуске расту.

љуштуре или шкољке, јер су животиње, које су некад у њима биле, угинуле и иструле, а остале су само тврде њихове кречне љуштуре. Међу прикупљеним љуштурама зар ће бити у по некој и гвена, животиња; но на сваки је начин у свакој од ових љуштура некада живела таква животиња, која је изједна љуштуру градила.

Разне спирале зову се завијуци, а сви завијуци скупа граде осовину, која је главни знак пужевског облика. Отвор љуштуре зове се гротло; линија, која дели један завијутак од другог, зове се шав. Горњи завршкасти део осовине зове се врх. Кад љуштуру у руци држимо тако да гротло дође обрнуто према посматрачу а колумела (вретено) усправно стоји, тада ће гротло изгледати да је дошло или с десне или с леве руке. У горњим сликама гротло је на десној страни, и зато се каже, да су то љуштуре декстралне или у десно увијене. Но ако љуштуре, кад их у руци држимо као шго је горе речено, пмају гротло према левој руци, онда се зову у лево увијене или синистралне. Љуштура расте у обиму, кад се нови слојеви од рожее или вагшене материје посгенено наслажу на ободе од гротла.