Prosvetni glasnik

извештајн школских надзорвика 0 основним школаМа 155

науке, учитељи су многе најпростнје појаве остављали необјашњене и многим последидама нису казивали узроке. На тај начин и овај део Познавања Човека много је учен без разумевања и деца, изучивши га тако, слабо ће што дуго да памте, а међутим овај предмет врло је важан за неговање и чување народнога здравља. С трајашњим успехом и разумевањем предавано је Познавање Човека с неговањем тела и Днјететиком само у неколико школа које су имале најбоље а најмлађе учитеље. 7. Наука ХришДанска. — Благодарећи новом наставном плану и новим наставничким снагама, данас се овај предмет ретко где предаје као пре. Данас он није више бесвесно понављање појединих делова библијске историје, него се у њему врло штедљиво уче и основе хришћанске вере и издашно и где што врло вешто хришћански морал, који заиста може јако да утиче на још непокварена срца дечија, дакле да васпитава. Него још има по где што да се поправља. У I разреду не разумеју деца триличност божју, која се казује у „слава оцу", ни на српском језику. Многи учитељи нису тај део из програма ни преводили на српски. У „оче нашу" преводи се Јако же и ми осгављајем ;; са: па ћемо и ми опростити", а то је погрегано, јер се овде казује погодба које у тексту словенском нема. Другом разреду остао је један део старога завета, па како у програму ннје детаљно одређено гата се има да учи из н>ега, то су неки учитељи узели и стари школски учебник, па по њему нредавали цео стари завет са свима недотунавностима. У истом разреду није већина учптеља објашњавала „царе небесни", „пресвета Тројице", и „свети Боже", док су други и преводили на српски. У мало је школа предавано четвртом разреду о гоњењу Хришћана и св. Конетантину и Јелени. На нротив предавате су трећем разреду врло добро моралне приче и беседе Христове, а где што и врло вегато довођење у свезу с људскии погрегакама. 0 Исусу Христу учимо се опширно, а „символ вере" и „десет заповести божјих" превођени су тачно и објашњавани. Само је желети да гдекоји учитељи узму друге школске године

више прича Христових и што више кажу о апостолима Христовим и еванђелистима. Учитељи веле да немају књига, којима би се помагали при предавању Науке Хришћанске. Ако узмемо на ум, да ни половина између њих није свршила ни богословију ни учитељску школу, допустићемо да су им таке књиге заиста нужне. 8. Словенски Језик. — Словенски се у опште несигурно чита, а најнесигурније она места, где иза ненепчаних сугласника л и н долазе непчани двогласници. Само побољи учитељи објашњавали су текст и непознате речи, а на више места превођени су једно два јеванђеља и Давидов псалам : „блажен муж". 9. Цртање. — У мало се школа цртало по програму и програми из ове вештине нису нигде исцрпени. Од радова ђачких у I и II разреду могао сам видети нешто мало у 4—5 школа. На више места уверавали су ме учитељи да су сва та деца цртала; ја им верујем, ако знам, да они ову вештину нису предавали преко целе годинс, него само на један месец — два дана пред испит, па почетници — ђаци — им у том послу, морајући се дуже време вежбати на каменој и школској табли, нису стигли и да што нацртају на хартији и то покажу о исппту. У неколиким школама није се нигата цртало, једни учитељи веле, с тога што ни сами не знају ту вештину, а други, гато им ђаци нису могли да добију цртаће хартије и гуме. Последњи изговор врло је наиван и могло би му се веровати, кад би почетницима у основној школи био потребан овако фини цртаћи материјал. Где се цртало, ученици III и IV разреда понајвише су цртали само мапе. У осталом ђаци су скоро у свим школама знали цртати на школској табли све прописане геометријске ®игуре. Напред сам казао да су осноеним школама потребни прегледи за цртањо. 10. Иевапе. — Где год ученици I разреда нису одвојени од осталих, ту им се ретко где предаје певање, него се сами уче невању од својих старијих другова и ретко који гато зна прве године. Остали разреди и први, кад је засебан, уче и црквене и световне песме према програму, али 20*