Prosvetni glasnik

158

Ј јзвешта Ј ^и школских надзорнива о основним школама

је ишдо с распознавањем прилога од придева што и многи наставници тачно не знају а особито је тешко ишдо у II разреду познавање заменица, место којих ваљало би у том разреду унети бројеве а заменице са другим врстама речи оетавити за III разред. 3.) ЈРачун. У овом је предмету постигнут готово свуда много бољи успех него у ма којем другом. Из њега је опет у већини школа већа нажн.а обраћана усменом него писменом раду. Али у овом предмету особито у неподељеним школама и већином у IV разреду остајале су многе партије из програма неразрађене. Има школа у којима се није ни речи рекло о разломцима, дељивости бројева и израчунавању времена. Са познавањем нових мера ишло је сад много боље чему су јако припомогли модели истих, које ретко која школа да нема. 4.) и 5.) Звмљоиис и Историја Сриска. И у овим предметима показан је махом успех који задовољава. Добра карта наше отаџбине припомогла је досга рационалнијем учењу и повољном успеху из Земљописа, са којим је готово у свима школама згодно везивано нредавање народне историје. Већина наставника за предавање овог предмета, нарочито биограФија знатнијих личности из нашега народа, у III разреду служила се Милићевићевом књигом „Енежевина Србија." Али Земљопие у II разреду није показао онаке новољне резултате као у старијим разредима. Неодређеност материјала прописаног новим нацртом програма за овај предмет у II разреду и недостатак добре ручне књиге за њ, оставио је наставницима отворено поље да поједине партије нрема својој увиђавности разраде у мањем или већем обиму и поеледице тога виделе су се на деци, која су у гдекојој школи изнела мање а негде много више знања, него што је се мислило да постигне новим нацртом програма. 6.) Јестаственица. Овај предмет међу осталима по уепеху заузимље доета угледно меето. Лепом успеху много је допринело што је материјал новим нацртом програма згодно деФиниеан и сведен у границе доступне снази и разумевању дечијем као и то, што су за предавање овог пред-

мета са коришћу употребљаване слике, којих скоро свака школа има. 7.) 8.) Познавање Човека с иоуком о чувању зд^мвља. Ови предмети дали су но успеху врло разноврсне резултате, који би се у главноме могли обележити као недовољни но не с тога, што се на тим предметима није довољно радило већ на против с тога, што се је због недостатка подесног учебника у гдекојој школи радило много више него што би требало да буде у нижој основној школи. 9.) Вештине. Ме|у вештинама иевање црквено и световно обрађивано је понајвише готово свуда. Мало има школа у којима деца нису обучавана невању, али зато у некима као: у кладовској III и IV разреду мушке и женске школе, брестовачкој џањевској, малајничкој и неготинској III и IV раз. мушке школе деца тако дивно певају да је милина била слушати их. II на Ерасноиис обраћена је свуда довољна пажња, али су у тој вештини показала најбољи успех деца из брестовачке школе. Цртање је у већини школа предавано, но како је нов нацрт нрограма само у опшхим изразима обележио шта се у ком разреду из те вештине има предавати и пошто има доста наставника који ни сами никад цртање учили нису, резултат је испао недовољан и да у напред бољи буде, треба нрецизније определити материјал који ваља прећи и дати наставнику у руке упутство како ће га предавати. У Гимнастици успех је готово свуда добар. Питање о методи којом је који предмет предаван држим да сам у општим потезима обележио говорећи о начину предавања и успеху који је постигнут из појединог предмета. Признајем да би се о томе питању могло много више рећи, но брзина којом сам морао врпшти одређени ми посао и краткоћа времена за њ одређенога не дозвољавају ми да се упуштам у детаљније онисивање метода нојединога наставника. Као најзначајније што прећутати не могу јесте та нојава. што ее у опште у методи овогодишњег рада наставничког према доскорашњој опажа знатан бољитак што долази од већег броја наставника спремљених за свој наставнички позив, који су у школски рад ангажовани.