Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

лабило, он је жорао подлећи. Седмога „Господе! У твоје руке предајем дух даиа заповедио је да му дође једап епи- мој," И тако заспа он вечито, 28 Јанускоп да од њега прими тајну причешћа. 1 ара 814 године по што је проживео 72 Кад је се причестио, болест га мало по- године, а својим големим дарством славно иусти. Сутра дан опази он да му је близу ј управљао пуних 47 година. крај. Тада се он прекрсти, метне руке на (Наставиће се) прси, иа са тихим гласом мољаше се овако: ;

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од ^ДтЛЕКСАНДРА јзЕНА (Наставак)

Улога мотива: осећања. Једаи велики део нсихологије занимао се класиФицирањем, деФинисањем и анализом осећања. Примене су врло многобројне на основу целокупне теорије о духовним покретима, иа кад се то систематички обрађује, онда се морају све те разноврсне примеие обухватити. Међу тим ми тај предмет узимамо овде само у толиком обиму, у колико је то неоиходно иужно за улогу мотива у васпитању. Пре свега је нужно, да се узме у обзир велики региои друштвености, који обухвата друштвене нагоне и наклоности. За тим долази онај део, који обухвата са свим иротивна осећања, као што су: гњев, злоба п властољубље. Кад узмемо обадве ове главне групе још из ночетка у једно, на их пронратимо у свима њиховим разграњивањима, онда смо тиме обухватили можда три четвртине целокупне чулне иримљивости која стоји изнад правих чула. Тиме истина нису обухваћени сви извори осећања, али ипак не остаје ни једно, које би било од особито велике важности, па ма оно и уз припомоћ чула иостојало.

У лепим вештинама има врло много материјала за пријатна осећања као и за бол. Један део је од тога право осећање, пошто се радости или задовољства обадва виша чула у њему садрже; један део стоји у свези са интересом свију чула (леиота користи), а други део може се узети као интелектуално задовољство које се састоји у опажању јединства или једнакости у различности, док међу тим највећи део чини се да ностаје из она два извора, које смо горе описали. Интелекат је у онште један извор задовољства различите врсте, а тако и пепријатности, па с тога обадвоје стоји у тесној вези са иашим интелектуалним васпитањем. Сваки васпитач мора врлобрижљиво и озбиљио водити рачун како о нријатности и радости, која постаје добијањем знања, тако и о непријатности и труду, који је скопчан са интелектуалним радом. Радости и задовољства, која долазе од рада или акције, могу се врло много нримењивати и употребљавати у васпитању, и с тога то треба темељито размотрити. 6