Prosvetni glasnik

11

ЗАПИОНИК гллвиог

ПРОСВЕТИОГ САВЕТА

81

у мавноме изнети своје мишљење о томе како би се он најбоље удесио за развиће дечије и према добу за које се он удешава. 1. Еао што мала слова нису уаета за изу^авање азбучним редом, него но са свим другоме реду, но реду иакоће у нисању, нсто тако не би требадо ни велика слова писати и изучавати азбучним редом, него редом дакоће и сродности. На првом месгу не сме бити никаквих излишних завијутака и шара ни у штампаних ни у нисаних, већ свако слово мора изаћи у свој својој простоти. Само све оно, што чини суштину једнога сдова, мора ући јасно и депо, а све шаре и китње морају остати за доцније. У тој оригинадности њиној ваља онда изнаћи с.шчност и сродност појединих сдова, па их но томе уредити. Ево како сагл их ја био ноређао: 1: 0 0 Ф; II: И У Ц Џ Ш; III: Л А Љ М; IV: Ч Ј К Ђ Ћ; У : Г Б 11 Т Р В; У1: 3 Е X Ж Н Њ Д ; Из овога се види, да сва слова једне групе имају једну заједничку основицу. А ово јс за изучавање њино од великога значаја и ' одакншце. Само у носледњој гругш су слова која имају нли малу или никаку сличност. Па и то је опет за иамћење од велике вредности. Ио истоме принципу могла би се уредити и штамнана слова, и тек би за тим дошао азбучни ред за све. 2. За словима треба да дођу речи где ће она да буду употребљена, и то и за нисана и за штампана. То су особна имена, а најзгоднија су имена људска. Онда би дошла имена земаља, вароши, брда и река по азбучном или крком другом реду, и то опет и рукописно и штампано. За тим би дошле реченице са две, па онда са три, па с четири и т. д. речи, а најносле ариче, загонетке, иословице и други материјал. 3. Да се у овоме делу употреби најразноврснији материјал и да се штампа најразноврснијим словима. У првоме делу савладане су све оеновне тегобе у читању и познавању слова, а сад долази свестрано нропшрење тога. Кад деца оставе Буквар,' она треба да су нозната са свима могућим |

сортама слова, што их има у српској књижевности и са свима врстама знања, с којима може ум људски да се бави и да их изучава. Буквар у маломе нотпуно треба да их уводи у сву науку и сву књижевност. Он треба, ма и у пајмањој мери, да заночне све ово, као год што започиње и пасменост. Ту треба да уђу и басне, и приче, и скаске, и описи, и посматрања и извођења, и објашњења, и несме и ногађалице, и све. II све најразноврснијим словима и што више илустровано. У данашњем буквару има само две врсте слова у овоме делу: цицеро и гармонд, а ни једнога чланка писанога. Тако је исто интересантно, да нема ни једне басне, приче и песме. Има педагога који су противу басана у школи. Но то су врло плашљиви и једнострани педагози, који у ствари виде само оно што не ваља а не виде и оно што је добро. Еад би се басне предавале у Форми истина, дабогме да би биле за осуду. Но кад се оне предају п примају само као басне, онда не да нису шкодљиве само, него су веома забавне и згодне да се на њима престављају и виде одношаји морални. И с тога не да су на одмет, него су врло згодне и корисно срество наставно, и то баш за моралну страну. А пошто се оне нигде обашка не уче а најзгодније су за млађе доба, то оне непоречно могу ући и у Буквар и то у повећој мери. Ео није имао повише посла с децом, он не зна с каким апетитом деца читају те Фантастичке комбинације човековога духа и како их лако памте. Шта би се све имало пробрати и којим би се редом имало то уредити. то би био посао специјалне израде. Она би свакојако ваљала да буде врло генетична и темељна. У њу би ваљало унети колико научне п психолошке спреме, толико и текничке вештине. То се тицало другога дела. Сад да поменем неколико примедаба, које се тичу оба дела, дакле целог Буквара. Прво би требало пазити да израда буде са свим чиста од штампарских погрешака. Ми велики не можемо да појмимо кака је то забупа за децу, кад једно слово није на своме месту. Не само што му оно смеће да прочита и разуме смисаб једне речи, но се оно чуди: како то и књига и велики људи могу да погреше! Па ако оне буду чешће, као