Prosvetni glasnik
80
ЗАПИСПИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
тоди, и комбиновано. У деце она буди велику саморадњу а наставнидима оставља одрешене руке и најшире ноље да удешавају нредавања како хоће. И ако је он у гдавноме удешен но методи анадитичкој, но којој је израђено и унуство које иде уз њега, опет се но њему с највећом лакошћу може нредавати и синтетичким путем. Потписани је само прву годину радио по анадитичкој методи, а за тим свих нет но синтетичкој. И њему не да је што сметао данашњи Буквар и његова израда за ту методу, него му је још била добродошла. Јер се синтетичка метода мора мешати с аналитичком те да буде природна и по томе најлакша и најбоља. Без овога сантетички пут би сам одвео у старо мехаиично изучавање слога и склапање сувопарних речи од њих. 1 ) Сад долази нитање: да ли да остане оваки исти, неизмењен, или'да се иреради и учине неке поправке и измене у њему ? Ту сам одлучно за ово друго. Чини ми се било би само на уштрб наставе и на већу муку и наставницима и деци, ако се не би учиниле неке измене и поправке, које су му преко нужне. Друте пак, и ако нису баш нужне, потребне су му, те да буде још савршенији и бољи. Сад имам да побројим „Иросв. Савету" те исиравке и допуне, које би требало у њему учинити. Буквар има два дела. Први, до великих слова, ваља поправити; други, од великих слова па до краја, ваљало би скроз ирерадити. Ионравка приога дела састојала би се у овоме : 1. Да се место оних краснописних савијутака у почетку буквара ставе друге основне црте и нростији цртежи са којих би деца ') У споме „Гаду у I. раз. осн. школе код Саборне Цркве«, који је штамиан у ^Пр. Гласпику« за 1880 и 81 год. и отштатпан у неколико стот^на комада и растуреи нрвим .разредима осн. школа ја сам ноказао цео ностунак ири раду по овој другој методи. Он је рађен потпуно ио синтетичкој методи, а аналитичка је увек ишла с њом, час за њом час нред њом, како је кад боље. И данашњи »Буквар* иишта није томе сметао, и акојеон удешен по аналитичкој, а сиитетичка да иде уз њу.
могла исночињати своје цртеже ире но што нређу на слова и писање њино. У то би могле да до1 ; у и оне слнке што подсећају на Форму појединих слова, ннр. слика змијина да личи на з, слика од луле да личи на л, од жабе на ж и т. д. (Има цела једна таблица, у којој је за свако слово нађен који нредмет у нриродн, чија слика личи и подсећа на слово којим се та реч започиње. Те слике имају и ту добру страну што су веома просте, те деца могу да их и сликају пре но што иређу на писање појединих слова). 2. Да се удеси, да свака слика с дотичним словима и својим материјалом за читање захвати само једну страну у Буквару. Врло је незгодно за читање и превртање листова у мале деце да остане овако као што је, да се једно слово започиње за својом сликом на једпој страни па онда нреврће и нрелази на другу. Ово је и с естетичне стране врло потребно. А да се угоди, те да сиака страна буде таман понуњена, данашњи материјал ваљало би увећати онде где га је мало, а скратити онде, где би га било млого. 3. Да слике остану из последњег издања а слова, н писана и штамиана, да се узму из првог издања, јер су најбоља за дечије око а писана најближа захтевима нашега краснописа. У неким новијим издањима ушла су нека чокљаста и ракљаста слова, која су најређа у нашој књижевности, да дају иојам и стварају преставе о лепим и округлим срнским словима. Ове ракље ни за око дечије нису, а камо ли да дају прве појмове о писмености нашој, и никако даље не смеју остати. То би у главноме имало да се поправи у нрвоме делу. Други би део требало цео прерадити из оспова, и, да не речем, израдити са свим из нова. Све је неудеспо у њему. Нема партије, коју пеби требало прерадити, нити чланка, који би могао без кака ноговора да остане неизмењен. А на њега особито би ваљало обратити иажњу од како се истакло мшњљење да се овај други део учи другог течаја, а читанчица, која је до сад учена тога течаја, нремести у други разред, за шта ја никако иебих био. Било најпосле да се он учи у нрвом течају заједно с нрвим делом, као и до сад, било да се он учи другога течаја а читанчицу истерује у други разред, ја ћу и овде