Prosvetni glasnik

ЗАПИСИИК ГЛАВНОГ ПРОСбКТПОГ САВЕТ *

83

.Тедна је, тако звана, Гдасана сиптетичкохеуристичка, развијајућа метода, а друга Гласаиа анадитичко-синтетичка метода. И једна и друга имају огроман број ириврженика. И код нас вдадају обе методе, са мањим бројем приврженика, а влада, на жалост, и трећа „метода срицања" са много већим бројем приврженика, и ако је у напредном свету одавна одбачена. Код нас још се не признаје да се начии, како се ирва књига учи, узима за мерило при оцељиваљу, како се књига у пароду поштује. Сувопаран начин одвраћа народ од књиге. Наш Буквар написат је по Гласаној ана литичко-синтетичкој методи. По њој се одбадују имена слова (аз, буки итд.), а узимљу се иајпре само гласови. Тако се исто ради и по Гласаној синтетичкој методи. И једна и друга не раде у прво доба пигата са Букваром, било у настави читања или писања, јер су обе те наставе здружене, и по једној и по другој методи, у1почетном разреду. Иједна и друга најире припремају децу за наставу. Сада се једна метода од друге разликује. Ево у чему лежи разлика. 1. Аналитичко-синтетичка метода — како је код нас примљена — уиознаје децу само са стварима, које слике представљгју, и које се налазе у Буквару као средство, да се дође до основне речи. По истој није главиа ствар да се деца оснособе за наставу, дајући им представе и појмове о стварима и иојавама из најближе дечије околине; по њој је скучена припрема и очигледиа настава. 2. Међутим по синтетичкој методи деца се занимају очигледном наставом у правом смислу те речи, а у цељи да да децн јаснија и стварнија знања, да им отвори чула за иосматрање, иробуди дух за саморадњу и самообразовање, да им развије благу и веселу нарав, једном речи да им да материјал за говор. То је I разреду тако потребно као организму храна. 3. По аналитичко-синтетичкој методи захтева се да се за време нрииремања упознаду деца са реченицама анстрахирајући их од ствари, са речима апстрахирајући их нз реченица, са слоговима и гласовима апстрахирајући их из речи. 4. По синтетичкој методи то се не тражи за време нрииремања; њој је искључива цељ као што сам казао под бр. 2. Она нема посла са реченицама док не дође до реченица читањем

Ио њој се ради са речима, словима и гласовима те онда, кад деца унознају прва два гласа и њихове знаке, кад их комбинују у речи, кад дец1 виде и облик и садржину. 5. Ио нрвој методи, погато се сврши са припремањем, — као што сам казао под бр. 3. — прелази се на познавање гласова и њихових знакова — слова. Да се деца упознају са гласовима ^зете су за основ речи, у којима су почетпи гласови они, са којима се деца унознавају. На основне речи децу подсећају слике, које су изме!;у нисаног и штампаног слова. Сад се оставља говор о стварима, а разговара се само о слици, оставља се и слика, а узима се основна реч, коју деца раздвајају на слогове и гласове, и задрже се на нрвом гласу са којим се жели да се унознају. На пример. Да се деца унознаду са гласом „с" — други глас на реду у Буквару — узетаје основна реч „столица," коју деци казује слика столица. Геч „столица" раздвајају деца ла слогове и гласове и задрже се само на гласу „с," пошто су га издвојили из множине гласова с, т, о, л, и, ц, а; остали се гласови нануштају. 6. По сннтетичкој методи не узимљу се речи за осиов већ предмет, прича итд., како је и шта је кад потребно и могућно да даду цигло један глас са којим хоћемо децу да упознамо. Тај се глас везује са другим гласом који је претходно упознат, шчитавају се у речи, развијају се речи на слогове и гласове. И ова се метода служи сликама, али само оним, које подсећају децу на цигло једап глас. 7. Но аналитичко-синтетичкој методи, кад се пређе на читање речи и реченица у Буквару, свак .1д се развијају па слогове и гласове. Тако се ради и ио другој методи. У ових 7 тачака изпео сам упоредо цео ностунак нри учењу прве књиге по Гласаној аналитичко-синтетичкој, и ноступак по Гласаној синтетичкој методи, пз узрока, да се види разлика, постуиност, ириродност и лакоћа прн примењивању једне и друге. Сад да видимо разлоге, којд говоре да се деца обучав )ју по другој методи. 1. По гласаној аналитичко - синтетичкој методи ночиње се од целине, раздваја се целина на делове, и састављају се делови опет у целину, јер такав поступак буди интерес за наставу и саморадњу.

11*