Prosvetni glasnik

злННснИк ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

су кратке, морадне садрзкине и деци разумљиве; оииси нознатих ствари и животиња, а песме да су кратке, даке и из дечијег живота. Главиом Просветном Савету. 10. Фебруара 1884 год. Текија. II 0 II II 3 а п ј^ИКО^ЛА ЈТ оповић учитеЛ'. Гдавни Нросветни Савет мишљењаје: да се при прештампавању Буквара унесу у њ ноправке по примедбама г. Миодраговића, које могу да се у њ унесу; а за нови Буквар, којп да се изради по реч>ерату г. Миодраговића, да се распи-пе конкурс. Награде реФеренТима одређено је по 60 динара. VIII Прочитани су реферати г. М. Андонови&а и г. К Алковића о програму Д-ра Хермана Клајна из Берлина о установљењу штација за метеородошка посматрања у Србији. Ти реФерати гдасе: Главном Просветнои Савету Према оддуци Гдавног Просветног Савета, ја сам проучио преддог г. Кдајна, односно завођења станица за метеор. носматрања у нас, и у сдедећем имам част иоднети своје мишљење Гдавном Просветном Савету. Ма како да се о посдовима н опажањима чисто метеородошке природе мисди, опет је изнад сваке сумње, да је тежња иди цељ метеородошких опажања у оиште узвишена и веома корисна. Од вајкада је (још од Аристотеда почев) метеородошким опажањима у папреднијим народима нокдањана пажња, а у носдедњ м децопијама и парочито од када је и телеграФ. жица употребљена за саоиштавање метеор. онажања, увиђа се и корист од њих у већој мери. Према модерном схватању задаћа је метеородогије: научно испитавање атмосФерских Фенома, исиитивање и нроучавање времена и кдиме. Метеородогија, иостављајући нас у подожај да можемо да студирамо оно што ми зовемо временом, (и што је само тек једна Фаза, један усамљен чин из оиога ведикога

континуивнога. низа иојава, чије сдедовање из дана у дан, кз године у годину сумарно узето и чини кдиму каквога места) — ствара могућност да испитујемо и ироучавамо и кдиму каквога места, те да тако сазнамо најзад и потиуну природу те тако моћне чињеннце по развитак, напредовање и живот организама у оиште. И сама мисао на ведики и одсудан утицај кдиме на органски живот довољна је, на да све, што год иде у корист проучавања њезинога примимо и усвојимо, па тако је у опште и са преддогом г. Кдајна. Предлог и ако не садржи ничега новога иди што се на меродавнијим местима код нас није већ одавно за потребно сматрало, опет заслужује наше пажње. Предлаже се, да се понајпре установе 16 метеород. станица и то: 1. Београд као иентрална станица; 2. Ваљево; 3. Врања; 4. Градиште; 5. Зајечар; 6. Крагујевац; 7. Крушевац; 8. Књажеван; 9. Доњи Милановац; 10. Ниш; 11. Неготин; 12. Пирот; 13. Свилајнац; 14. Шабац; 15. Ужице; 16. Гашка, на којима би се опажали: Притисак ваздуха, температура, ступањ влаге, правац а јачина ветра, киша, снег, град, облачност, магла, роса, слана и т. д. После ових напомена следују у предлогу у најкраћим потезима описи појединих нознатих физичких инструмената за та опажажа, као што су:" Барометар, Термометар, Психрометар, Анемометар, Кишник, као и напомене, како би се имала опажања да чине, бедеже и најзад центрадној станици достављају. Поред свега овога нредлагач рачуна и шта бн та метеор. опажања стала и према ценовнику извесних етаблисмана надази, да би за спрему свију 16 станица требало до 7 00 марака или 98оО динара. Ова би сума иотребна била те да наше станице, за нас, буду довољно добро армиране; но ако би хтели да штедимо, онда би могди да изиђемо на крај и са 5300 марака, наравно ако би само за 5 станица купили барометре, а остале снабдели без барометра, са свима остадим инструментима; — и с тиме се предДог завршује. П на први поглед види се, да иреддог овакав какав је, ие би могао да се ирнми и ако у опште заслужује пажње.