Prosvetni glasnik

Записшш главног просветног саветл

Није место овде, да говорим о тачности и иетачпости ова два гледитта и о носледидама, које оиа вуку за -собом у нашем практичном носдовању. Главно је овде, да иисац није био начисто ни с једним, те је пао у ову недоследност. Јер онај, који верује у „хватаве" диј^љих животиња и ириаитомљавање , тај долази у противност с оним гледиштем које мисли да су те особине го-

тове и да су животиње њима „обдарене;* а ко верује у „обдареност," тај је недоследан кад говори о улози нашој у развијању тих особина и пршштомљавању. Баш за пишчеву је дељ млого било угодније ово друго гдедиште. Хтети и у таким стварима б. дити религиозна осећања, то личи на оно, као кад би неко хтео да развија карактер или у опште мор ину страну Минералогијом или Хемијом, па нлео и у материју ових наука нека „нравоученија." Еод трећег одељка „о занаћању добрих коња" барем је било место, да се проговори која о расама коњским и о укрштању њином за принлод и расплод. Међу тим, писад је само рекао, да ваља изабрати најбољу расу иа онда говорио о оној обичној нези. А у одељку, „на каком смо гласу били ми Срби са честитих и изврсних коња," нросто је цитирано где се шта о томе вели у пародним песмама, као да јетосушта истина, и то је све. Нигде нема цптата какога Фактичнога, на каком смо гласу ми стајали између осталих народа у разна времена, као што н. пр. данас стоје Арани, или Енглези, Маџари итд. Партија о нези такођеје врло слабо разрађепа. Онолико колико је тамо речено, и шта је речено мало ко да неће знати. Моје је мишљење, да ово дело, и ако није на одмет нашој литератури, не заслужује, да га Просветни Савет преиоручује министаретву на откуп. Глаином Нросветном Савету Понизан Ј. Миодраговић. Ј Ј Главии Иросветни Савет одлучио је: да се ова књижица не може поклањати ученицима, и но томе да је не треба откунљивати. За реФерат да се да 30 динара.

САСТАНАК СС1ЛУ 5. Декембра 1884. у Ееограду. Били су: председник Дим. НешиИ; редовни чланови: Светислао ВуловиК, Драг. С. МилутиповиА, Ћ. Козарац, Др. Л. СтефановиК, Јеар. ИлиК; ванредни чланови: Јов. ЂорђевиИ и Пет. НикетиА. Послово1)а Жив. П. Симић. I Ирочитап је зааиснчк састанка 253. и усвојен је. II Прочитано је аисмо г. министра иросветс и црквениос иослова од 3. Декембра ов. год. ПБр. 13 304., којим доставља Главном Просветном Савету сведоцбу г. Васс АтанацковиКа, нодинжињера, да ио њој Савет каже има ли г. Васа квалиФикацију за предавање извесних предмет .1 у средњој школи. Одлучено је: да према овоме, што је он послао, не може му се нризнати квалификација за предавање предмета у средњим школама. III Прочитано је шсмо г. министра иросветс и црквених иослова од 1. Декембра ове годнне, ПБр. 13 237., којим доставља Главном Просветном Савоту сведоџбе Д-ра Михаила Јовановића , да их Савет прегледа и да каже има ли он квалиФикацију за наставника у нашим средњим школама. Одлучено ,је: да г. Јовановић има квалиФИкацију за на тавника Хемије, Минералогије и Немачког Језика у нашим средњим школама. IV Саслушан је реферат г. Бор. ТодоровиКа и г. II. НикетиЛа о збирци учила за Физику, Минералогију и Хемију у основним школама. Збирке су усвојене са донуном означеном у реФерат/. С тим је састаиак закључен.

С тим је састанак закључен.