Prosvetni glasnik

МЗВЕШТЛЈП ШКОЛСКИХ НАДЗОРИИКА О 0СНО6НИМ ШКОЛАМА

што је на маии локазадо. Ово се односи само на неке учитеље. Ипак се опажа већи папредак у том предмету него до сада , чему на сваки начин припомаже и цртање маиа у старијим разредима. д. Што се тиче предавања Сраске Историје ту би се имало приметити много што шта. Тако у наставном плану за III разред номенуто је 19 лица, којих биограФије ваља изучити, па је на завршетку речено „итд." Ово ,п т. д." дало је повода неједнакостп у предавању тога предмета. Тако су неки учитељи узималн неке личности, које у наставпом плану нису номенуте и не снадају у округ нишки, а друге, које су важније као историјске личности, и споменуте су у наставном нлану, изостављснс су. Да би било једнакости у изучавању тих биограФија, ваљало би тачно нобројати, којих личности биограФије мора изучити свака п[кола, осим оних, које прииадају појединим окрузима и које се у школама тога округа морају изучити, иоред оних, које се морају изучити у свакој школи. На тај начин ностигла би се једнакост у свима школама. Није право, изучити биограФију Станоја Главаша, а Хајдук Вељка ни споменути за то, што случајно није у наставном плану његово име поменуто. Вељко није мање важан од Станоја или кога другог. Као јаку махану морам напоменути то, да се биограФије предају без јаче везе (а често без икакве) са историјом, као год оно што се пређе рачун у I разреду предавао само до 10, на ту границу ни пошто нрекорачити, и ако се у многим селима налази деце у том разреду, која знају бројати не само до стотине, већ и до хиљаде; то се исто опажа у неких учитеља у предавању биограФија. II. пр. дете говори о Стевану Синђелићу, и казавши о његовом месту рођења — од један цут нретрчи на каменичку. катастрОФу 1809 године! Кад га нрекинете и станете тражити, да вам оио по реду исприча све што се о Синђелићу (или коме буде) зна нре тога, и да вам опише распоред војске 1809 год. и остале прилике у тој години, како бн се јасно могло разумети све, што дете о Синђелићу казује и како би се јуначка смрт срнског Сцеволе могла видети у свој својој величини, — онда вам учитељ

одмах упада у реч, и вели: „то је историја, госнодине!" као да се биограФије срнских великана -могу изучавати са свим одвојено од исторпје и историја од биограФија. Држим, да је боље половину тих биограФија изучити људскн у јакој свези с исторнјом, него много, а без икакве вредности („поп пш1(;а зе<1 тиИшп" свето је начело у настави). Држим, да се то може много лакше сада, кад је историја Срба нренета из III разреда у IV, а за III остављене саме биогра®ије. Н.е само да се може изучити приличан број биограФија са свим као што треба, већ се, чини ми се, може изучити и повећи број народних песама, у којима се номињу имена оних личности, којих се животи и дела изучавају или ако се не могу изучити целе несме, а оно бар оно неколико строФа, у којима се помињу имена оних чији се живот изучава. Свак може лако знати колика би била добит од оваког рада (о чему не треба коментара.) Српски народ има своје идеале и своју класичност, које треба темељно уливати у срце и душу младе Српчади, — н тако ће се моћи повратити врлина патриотизма. Што се тиче предавања Историје у IV разреду, држим, да би требало овако радити : Не губити 'се много у предавању старије и средње историје, већ се ту задржати на најважнијим историјским моментима, а остало трком прећи до новије историје и ту се зауставити и темељно проучавати то новије доба, које је пуно најузоритијих примера .јунаштва, поштења, натрнотизма и велеумља људског — доба нуно идеала и класичности. Само темељним иЗЈчавањем српске историје — разуме се изучавајући најсветлије моменте њене — а на основу чистог хришћанског морала, могу се новратити оне красне врлине људске, које су почеле јако опадати у иоследње време. Те врлине ваља унети у школу, а школа ће их пресадити у кућу општину и целу отаџбину. Зарад бољег напретка у нредавању историје и биограФија врло би добро било кад би се могле израдити слике оних историјских личности, којих се биограФије изучавају и ставити их на углед деци, јер би се тиме, поред олакшања за предавање, развнјао у деце естетнчни ухсус и љубав ка вештини цртања, а што је најглавније, имали би вазда пред 20*