Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СДИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

1 70

што су то друга скитничка пдемена хтела. Не, они су хтели само да нљачкају и да руше. С тога још и дан данашњи све обале западно европских земаља сачувале су страшне успомене о Норманима. Чак у неке вароши као Париз и Келн долазили су они. За то су се у свима дрквама молили: (а Лигоге Когтаппогпт Иђега пов скгаипе!) Оачувај нас господе од норманске силе! 3. Непријатељство нрема Хришканству Док је АлФред био млад, Нормани су сваке године продирали у Енглеску и пустошили, што су год где нашли. Тек су била прошла неколика века од како су се Сакси били доселили у Енглеску и разбојнички опљачкали све приморске пределе. Али они су одмах видели у новој отаџбини како је добро радити и како је нљачкање и разбојништво неираведно. Да то сазнаду највише им је помогло хришћанство. Како су они по нарави иостали блажи, то је у њих опадала и воља и снага за борбу. С тога Англосакси нису никог ни нападали него су се бранили од нападаја Данаца. Нарочито је свирено било нападање данског краља (Иигвара) који је заробио англосаксонског краља Едмунда. Он је захтевао да се Едмунд одрече хришћанства. Али он то не хте учинити. Тада дански краљ нареди да га обесе о једно дрво и да га стрелама гађају. Но Едмунд се и тада не хтеде одрећи. Тада краљ дански заповеди да му осеку главу. Едмунда је његов народ нрославио у песмама п разним причама, и много векова трајало је то прослављбњв. 4. Алфред постаје крал> Четири АлФредова брата бранила су земљу од непријатеља, али су сви један за другим подлегли у борби. Најпосле по жељи народа дошао је на престо млади Ал®ред у 22. години. На неколико месеци пред

смрт свога последњег брата Етелреда Алфред је задобио у једној битци љубав свију својих земљака. Била је недеља и незнабопгци већ беху стали у бојне редове, АлФредов брат хтео је ићи у цркву на службу божју. Узалуд су га његове војводе одвраћале да тога дана не иде у цркву. Он одговори да он неће остати од службе божје нити ће се пре кренути с места док се слузкба не сврши. Тада млади АлФред, који је унрављао другим одељењем војске јурну изненада на непријатеље и забуни их. Но ипак они су се неко време бранили пошто је АлФредова војска била мала. Али кад Ал®редов брат по свршетку службе нападе ненријатеље они се не могоше одржати, већ су се морали у највећем страху разбећи. Одмах но том нападоше их браћа и иобедшне још једном. После кратког времена умре АлФредов брат а он поста краљ. 5. Алфред гради флоту Баш кад је Ал®ред хтео нратити тело свога брата до једне вароши да га сахрани, јавише му да су Данци опет ушли у земљу. Он остави братову пратњу, сеуни малу војску и изађе непријатељима на сусрет. Он опет побије ненријатеља и они су му морали под заклетвом обећати да у будуће неће нападати његову земљу. Али они нису пазили ни на то што су дали таоце нити на своју заклетву већ на скоро нападоше опет на АлФредову земљу. Тада Ал®реду дође на памет да је боље да се са Данцима бори на води него на суву. Он опомену Англосаксе на то, да су и њихови стари били велнки и силни на мору и захтеваше од њпх да у свима пристаништима граде лађе, да с њима чувају ушћа река и да помоћу њих победе Данце нре него што уђу у њихову земљу. Ово је одмах било извршено и једна цела данска Флота потучена.