Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

десет кућа, које су биле једна до друге чиниле су десетину, и одговарале су за свако зло, које се међу њима догоди. За мале ствари они су сами међу собом имали суд. Веће ствари ишле су већем суду. Ако неко не запигае своје име у десетину он је одмах био ван закона и проглашаван је за одметника. Што се није могло пресудити у суду од стотине (сто кућа имало је суд), то је ишло гра®ству. Од граиства игале су нресуде краљу, ако се нису могле нресудити. Таквим начином дошло је до тога, да је нутник могао изгубити кесу и мирно је могао снавати, јер је био сигуран да ће је опет наЈш. Прича се да је сам АлФред оставио своје златне белензуке на раскрсници и да се нико није усудио да их дарне. Оваким уређењем АлФред није само осигурао мир и ред у земљи, већ и најбољу одбрану с иоља. Свака десетина и свака стотина морале су имати одређени број војника, граФСтво је такође имало број војника, који су били готови да у свако доба пођу у бој. Даље АлФред се брииуо и за образовање свога народа и у томе је. био углед доброга краља према своме народу. Он је сматрао да је од свега најпрече учење матерњег језика. 0 тога се старао да младеж његовог народа учи старе јуначке песме и да се певањем тих несама весели. Он је нозвао себи најученије људе свога времена, и они су радо дошли таквом краљу, који је више од свега поштовао и волео науку. Тек у 36. години Ал®ред је изучио латински језик само да би магао из добрих римских сииса изабрати оно што је најкорисније и иревести на матерњи језик. Он заведе школе где год је могао, и племићски синови морали су учити латлнски. У једном писму, које је АлФред писао владици енглеском, кад му је нослао свој превод „Пут сжтог Григор-ија", каже он ово: „При моме ступању на нресто ученост је била

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Г1% тако ништавна, да је северно од реке Хумбера мало свештеника било, који су заповести божије толико разумевали, да су њихов значај могли казати англосаксонским језиком, или који су у опште могли превести једну латинску реченицу. На југу их је било такође врло мадо. Нека је хвала Свемоћном нгго сад бар има неколико енископа који су у стању да сами латински читају." 9. Отер И8 Норвешке АлФред се и у другим стварима бринуо за образовање свога народа. Једном дође један човек, но имену Отер, и исирича краљу да он живи у северном крају земље норвегаке, тамо где северно море норвегаку обалу на западу пирка. Он описа краљу земљу, како је пуста и како овде онде живе расејани Фини, који се ловом и риболовом занимају. Али једном је он сам хтео да дозна колико се земља на север и исток иростире и за то се возио северно, нри чему му је с десне стране увек земља остајала. Али тада је морао чекати док ветар од северозапада не дуне, и на иослетку је морао имати потпуно северни ветар. Том приликом видео је једну велику реку, која се тамо у море улива. Бојећи се становника тамошњих, пије се уеудио да на ову реку наплива. Он јо путовао само за то да зубе морских коња добави, од којих је и краљу АлФреду донео на поклон. Отер је био један врло богат човек у својој земљи. Он је имао 600 ирваса, а међу њима шест њих за лов дивљачи, али имао је и двадесет говеди, двадесет оваца и двадесет свиња. На иротив, његово главно богаство састојало се у данку, кога су му Фини плаћали, и то: у кожама, паперју тица, кајишима од кптове коже и морских телади Приповедање Отерово о својој домовини јако се допало краљу АлФреду. С тога кад је превео једну историју са латин^ког је-