Prosvetni glasnik

182

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОБОГ ЗАПЕТА

тумаче закона за то што они од других траже да се строго врши након, а сами га мало врше. У то време некакав чокек из народа замоли Исуса, да каже његовом брату, да овај праведно е њиме подели очевину. Но Спаситељ му одговори: „Ео је мене поставио да будем ваш судија ?" А желећи поучити присутне, да не треба сувишно грамзити за земаљским бога?ством, исприча им ову причу: „5 некаког човека роди много жита, и он ноче мислити где ће га сместитрт. Најзад овако смисли: да развали старе амбаре, и нове веће начини, у њих да смесги храну, па носле да се одмара, једе, пије и весели се много година. Но Вог ће рећи томе богаташу : Безумниче! Ове ноћи узећу ти душу, а оно што си спремио, коме ћо остати?" Ова нрича Спаситељева напомиње то, да се не треба прекомерно бринути за богатство; јер грамзећи за великом тековином, човек заборавља оно што му је најпрече, а то је дарство небеско и вечан живот. После ове приче о богатству, Сиаситељ изговори другу причу онима, који су примили љегову науку. Он их сравни са слугама, који не знају време кад ће им господар доћи, па за то га ненрестано морају чекати, — на ако их гоеподар нађе будне, он ће их наградити, — нађе ли их да спавају, он ће их казнити. Време доласка господарева није извесно. И кад би домаћин знао, кад ће лопов доћи на његову кућу, он би се од похаре сачувао. Последоваоци Христови тр::ба свагда да буду готови да сретну свог Спаситеља, јер се не зна време кад ће он доћи, — можда и онда, кад они о томе и не мисле. Кад се домаћин удали од своје куће и препоручи управу над кућом своме слуги, и слуга верно буде вршио налог свог домаћина, он ће га наградити кад се врати. Но ако слуга буде само јео, пио, и жестоко иоступао са осталим млађима слугама

који су му потчињени: то ће га домаћин строго казнити клд се дома врати. 0 брОЈу оних који ће се спасти. Исус Христос пође у Јерусалим на празник обнове храма, и том приликом каже, да их је веома мало који ће бити спасени. Њему почну гоиорити да Ирод хоће да га живота лиши. Но Исус — у место одговора прескаже да ће у Јерусалиму умрати, додавши: „да иророк не можо умрети на другом ме'сту него само у Јерусалиму." У овом путовању сврати Исус к једном Фарисеју на обед, и ту види једног човека који је патио од водене болести. Исус запита Фарисеје: „Требали овог човека излечити у суботу?" А питао их је за то, што по закону мојсеовом, строго је било забрањено ма шта радити у суботу. Фарисеји су ћутали, и иг.шта нису хтели одговорити. Тада им Снаситељ рече ово: „Еад би ваш во или овца пала у какву јаму, и то би се десило у суботу, зар би ви оставили свог брава да тамо пропадне? Доиста не. И казавши им ово излечи болесника, чему су се сви присутни дивили, и ништа нису смели Спаситељу рећи. Спаситељ изобличава Фарисеје за њихово частољубље. Фарисеји волели су да на гозбама и другим увесељењима заузму прво место, и да седе на врх совре. Но Спаситељ им овако говораше: „Много је боље и пристојније заузети пајпре место иониже за трпезом; на ако домаћин понуди, да се заузме место повише, онда је веће уважење за госта; а на нротив, срамота је за госта, ако га домаћин замоли да седие' пониже." Другим речима, Снаситељ је хтео да каже ово: Сваки којије смернији, узвисиће се, а онај који се сам узвишава, понизиће се. Том приликом Спаситељ учаше и о томе, да је боље и илеменитије почастити оног