Prosvetni glasnik

184

сирошашка, који наи част није у стању вратити, него частити оно људе, који су у стању част.за част вратити. И онда иснрича оваку нричу: „Некакав човек направи гозбу, и погове многе. Но баш у тај дан, кад је гозба назначена, шноги се нозвани почеше одрицати, да не иогу да дођу. Један говораше: „Купио сам. имање, треба да идем да га обмђем, па за то не могу доћи." Други говораше: „Еупио сам пар волова, морам онробати какви ће бити за рад." Трећи говораше: „Ја сам се оженио и не могу ти доћи." Домаћин се наљути, на заповеди слугама да нозову сиротињу, слепе, сакате, кога год на путу нађу. И тако, од оних који су раније звати, ни један није учествовао на вечери. Јер много их је позваних, но мало ће бити избранмх." Спаситељева поука о том, какви треба да буду његови следбеници, Спаситељ говораше, да његов прави следбеник мора сматрати вршење закона више свега на свету. Имања, сродство, на чак и живот треба жртвова.ти, а не нарушити закон. Па за то сваки треба добро да себе испита, мож.е ли за њиме поћи, и бити његов следбеник. У следећим лепим примерима, Спаситељ је свој говор објаснио овако: Ако човек почне градити кућу, па и темељ ностави, а није добро прорачунао . да ли ће имати доста новаца да кућу до-

врши, зар се такоие не ћо сваки смејати ? Или, ако какав цар .хоће да рагује противу непријатеља, на није прорачунао да ли има довољно војске, зар не ће бити наметније, да не започиње ратовање ? А како треба тећи себи пријатеље, Спаситељ иснрича својим ученицима причу о паметном настојнику куће неког домаћииа, Овај надзорник не знајући од чега ће живети кад му се управа над кућом одузие, ишао је на руку дужницииа својега господара, надајући се, да ће код њих наћи уточиште и иарче хлеба ако осиромаши. Исто је тако и Спаснтељ учио своје последоваоце, да теку себи другове, помажући сиротињи. Користољубивим Фарисејима није се донала овакова наука; но Спаситељ изобличи оне пороке, којима су они заражени, и изговори им ову причу : „Некакав човек бејаше веома богат; облачаше се у раскошно рухо, и сваки дан правио је у својој кући весеље. А пред вратима његове куће лежаше један сиромашак, но имену Дазар. Он је био сав у ранама, и жељаше нахранити се од оних мрвица, што су надале са трпезе богатога. Но и то му нису давали. Л.азар умре, и анђели га одпесу и предаду у наручија Аврамова. (Наставиће се.)

БЕхДЕШ^Е О ПРОСВЕТИ И ШЦОжЛАМА

Краљевско - српски државни питомци на страним ШКОЛама. — 1. Драгутин МијушковиА, за историју словенскога права, у Прагу, од21. Септембра 1880. године. — 2. Петар Убавкић, за скулптуру, у Риму, од 17. Фебруара 1 883. а пре ратова био у Минхену 2 године. — 3. Милован Ђ■ Миловановић, за правне науке, у Паризу, од I. Октобра 1882. — 4. Ђорђе Јовановић, за вајарство, у Бечу, од 1. Марта 1 884. — б. Васа

Стојановић, за духовне науке, у Одеси, од 1. Септембра 18 84. — 6. Љубомир Стојановић, за словенску Филологију и политичку историју, у Бечу, од 16. Августа 1884. — 7. Мата С. Бошковић, за правне и државне науке, у Паризу, од 1. Новембра 1 8 84. — 8. Стева С. Мокрањац, за музику вокалну и инструментадну, у Риму, од 20. Децембра 1 884. (но ново, пређе био у Немачкој.) — 9. Живко Милосављевић, за правне науке, у