Prosvetni glasnik

ВЛСПИТЛЊГ. К Л О Н Л У К А

339

и иримамљивости тих знања, или о непријатности, која долази кад нсма њих, докле год тачно не разликујемо те различне врсте. Нека су знања за свакога интересантна, а иека само за мало њих. И јнто је најглавније, не сме се превидети најозбиљнија околност, да су баш најдрагоценија знања често најнеинтересантнија и најсувопарнија. Најглавнија разлика у знању, коју овде треба да обележимо, односи се на индивидуална или конкретна и на оишта или аистрактна знања. Обично су конкретне појединости и интересантне и лаке за схваћање. Међу тим аистракције су неинтересантне и тегаке за схваћање. Ако се и деси ио који пут, да су појединости или конкретни предмети неинтересантни, то долази већином отуда, гато су те појединос/ги апстракцијама замотане, те постале нејасне. Исто тако се дегаава да су по неки пут апстракције интересантне услед каквог згодног реФлекса од појединости. Кад би учител. некако могао изнаћи нека средства, којима би могао отклонити сву пејасност и оно гато је непримамљиво и одвратно код апстрактних знања, онда би он тиме целокупан свој рад у знатној мери помогао и олакптао. Ми за сада остављамо на страну претресање свију тегакоћа, које спречавају лако схваћање апстрактпих идеја; ми ћемо најпре да наведемо неке мотиве, који учитељу помажу у ра,'.у, кад има носла са оваким идејама, и кад оне треба да се схвате и запамте. Међу тим морамо пре тога скренути пажњу, ма и у кратко, на разноврсне интересе, који нрипадају индивидуалним или нојединим предметима.* Свака врста знања, па тицала се она појединости или бавиласа апстрактпим предметима, увек је иитересантна, само ако стоји у унутрагањој вези са ма којим од оних осећања или дугаевних покрета, о којима смо говорили. Велика количина знања

доиста и стоји у таквоме односу према осећ 1њима. Да би се могли сачувати од непријатности или бола, а тако и да би могли и себп задовољство створити, ми морамо познавати извесне предмете од којих једно или друго долази. И у колико год ови предмети имају јачег утицаја на нас, било за уклањање бола или за стварање задовољстна и пријатности, у толико ћемо ми са већом пажњом те предмете изучавати. На овај се начин добија врло велика колпчина знања о свету и људима, и тако се створи врло важна основа и за највиша знања. И ова готовост, са којом ми оваква знања, која непосредпо доносе нлод, скупљамо и течемо, мења се према различитим особинама самога предмета. Ако је предмет по себи сувигае тежак, онда ми ту већ не показујемо толико воље и готовости, као код оних предмета, који нису тешки. Према томе је и иаша заузимљивост за таква знања различна. Ми често и у важнијим стварима волимо да нешто и не запамтимо и не схватимо, него да запнемо са духовним напрезањем. Сви природни предмети , који имају утицаја па наше одржање, живот, задовољство, бол, нријатност, на ослобођавање од какве непријатности — сви су ти нредмети за нас појединце интересантни, и ми их према њиховом нарочитом утицају и упознајемо. Ми изучавамо и уиознајемо врло ревносно све оно, што нам служи за исхрану-. и сва средства иомоћу којих можемо храну добити, а тако исто и све што се тиче одела, домаће загатите, склонигата од времена и т. д. и све што у та.ј обим долази, заиамтимо са свим лако. Међу тим оваква се знања, поред све њихове животне важности, често сматрају као нешто мало, обично и ништавно. Међу тим она су бага и с тога важна, гато ту не може бити никакве обмане; појмови и нредставе 43*