Prosvetni glasnik

КАРЛКТЕРНЕ СДИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

свештеника иди кардинала 1 ) свој избор објављује. За то иапу не може нико осудити ни збацити, иа ни сам црквени сабор. ; И по што иапа као намесник божји на земљи влада вечитим царством, то цара на нривремено достојанство носвећује наиа, даје му круну оиако исто као гато и месец своју светлост од сунца добија. Тако је мислио Глигорије, али је он и био човек, који је ове мисли хтео да извргаи и да оснује владу цркве у пркос свакој сили. Била су три средства, иомоћу којих је Глигорије постигао своју дрску и велику цељ. Нрво средство ' било му је да укине Симонију, то јест продају и куповање духовничких звања, са којима се водила ужасна трговина. Друго му је било, да светски кнежеви немају више ирава, да духовнике утврђују у њиховим звањима, већ да ово нраво остане само нани. Као знаке свога достојанства епискон је примао прстен и штап и то се називало Инвенститура т. је. одевање. Право инвенституре било је одузето кнежевима. Да неби духовна лица због бриге за своју децу зависила од светских господара, Глигорије заведе, као треће, средство, целибат или неженство духовенства (свештених лица). И одиста је било крајње време да се што већа брига води о свештенству и да се заведе неки сгрожији поредак у опште. Трговина са духовним местима вођена је на врло сраман начин, а за време малолетства Хенриха IV епископска и архимандритска звања куновао је онај који је највише нлатио. Епископи онет нродавали су сва звања духовна, која су била у њиховој власти. Тако је по неко добијао место за које није био ни мало достојан. Најтеже од свега беше завести целибат (неженство). Ни један свештеник од тада Ј ) Број кардинала износио је на 70. Они су били већи чинонници него инежеви или краљеви носланици и били су лани министри. Главно им је одело било дрвен огртач и црвеи шешир.

351 није се смео женити. Онај нак који је имао жену морао се с њоме раздвојити, иначе се збацује о.а звања. Оио је нроизвело општи немир међу свештенством. Један епиекоп (од Мајнца) писао је папи да је сазвао свепггенство из своје епископије и саопштио му заповест, али он сумња, да ће ко год ту заповест извргаити. Одмах је тамо стигао паиин посланик (легат) који је енискону казао да заповест изврши, иначе ће изгубити звање. Епискон иозва свештенство на нов скуп, но оно је било тако.раздраж,ено, да је и епископу и посланику нретила опасност за ж.ивот. Но при свем Глигорије остаде непоколебљив. Он не хте нонустити и неколико година по том, била је заведена безбрачност код свију свегатеника. Ојшм уредбама папа је задобио врло велику силу. Ни један свештеник није од тада зависио од господара земље (сопственика), ни једноме није више требала заштита или помоћ државна због жене и ' деце, ни један се није морао вигае бојати светских поглавара. Сви су зависили од папе, од њега су се бојали и од њега су све очекивали. Тим начином свегатенство направи једну голему држаку, која је имала свој корен и своје гране у свима хришћанским земљама, али је од паие у Риму добијала свој живјт и свој закон. Народ је поштовао нанине зановести као реч божјл, а светски господари не смедоше се усудити да што противно ураде. Нана је имао силу да народ разреши од заклетве коју је положио своме владару. Осем тога имао је власт, да целу једну државу одлучи од цркве (а то се звало интередикт)- Тада умукну сва звона, служба божија није се смела држати, све цркве затваране су; мртваци се нису смели онојавати и нико се није могао венчати. Гњев божји притискивао је несрећну земљу. Са таким оружјем војевале су папе и ово оружје било је јаче него копље и мач.