Prosvetni glasnik

364

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОБОГ ЗАВЕТЛ

Само два ученика иђаху за Исусом, и то иоиздаље, а то је био: Петар и Јован. Каја®а почне тражити лажне сведоке, који би на Исуса засведочили ма што. што би смртну казну за собом донело. Јавише се само два сведока, који су сведочили, да је Исус говорио: да може цркву божју за три дана срушити, и за три дана онет подигнути. Тада нрвосвештеници, старешине и књижевници запитају Исуса: „Кажи нам јеси ли ти Христос?" Христос им рече: Ако ја кажем да јесам, ви ми нећете веровати." Ово је био последњи одговор Спасител>ев, и он није хтео ништа више одговарати ни на каква питања. Каја®а устане у сред зборнице, и јасним гласом запита Христа: „Заклињем те Богом живим, кажи нам, јеси ли ти Христое, Сип божји?" Христос муодговори: „Ти рече. Ја вам и то велим, да ћете одсада видети сина човечанског, где седи с десне стране силе, и иде на облацима небеским." Тада првоскештеник од велике љутине расцепи хаљину на себи, говорећи: „Хули на Бога; шта нам требају више сведоци; ево сад чусге хулу његову." За тим запита све : в Б1та ви мислите?" И сви одговорише: „Заслужио је смрт." И почеше пљувати Спаситељу у лице и бити га но образима. говорећи: „кажи нам Христе, ко те удари?" Петар се одриче Христа. Снаситељ је апостолу Петру много раније нредсказао, да ће га се одрећи. И ово се иснунило. Док су Исуса Христа онако нечовечно исмевали, Петар сеђаше са слугама архијерејским поред ватре и грејаше се. Једна слушкиња дође к њему, на ће му рећи: И ти си био са Исусом Галилејанином." Он нред свима одговори: „Не разумем шта говориш," и пође ка вратима. У то време петао кукурекне. На вратима сретне Петра друга слушкиња па ће му и она рећи: „И овај је био са Исусом

Назарећанином." Но Петар се поче клети, да он и не познаје тога човека. И слуге архвјерејске говораху да је Петар по свој прилици био са Исусом; јер судећи по његовом говору, и он је из Галилеје. Један опет слуга, рођак Малков, коме је Петар ухо одсекао, рече да га је видео са Исусом у Гетсиманском врту. Но Петар се поче одрицати и клети, а петао и други пут кукурекиу. Исус Христос окрете се и погледа на Петра, и Петар се сети шта му је Спаситељ предсказао, па се горко занлака и изиђе из авлије. Сутра дан, првосвештеници и старешине, осудивши Исуса Христа на смрт, одведу га у судионицу Пилатову, а Пилат је тада био римски намесник у Јудеји. Но сами нису хтели ући унутра, јер су сматрали да би се тиме оскврнили, и не би могли сутра дан празновати празник , и јести насху. , Јуда Искаријотски видећи да је Исус Христос осућен на смрт, покаје се и врати првосвештеницима и старешинама тридесет сребрника, рекавши им: „Сагрепшх, јер предадох невину крв," за тим баци новце у цркви, оде и обеси се. Првосвештеници реше, да се ти новци не могу вратити у црквену благајну, јер је за њих купљена крв, већ да се купи једно село од некаквог крчагџије, — лончара, па ту да буде гробље, где ће се странци сахрањивати. И тако се исиунило пророчанство пророка Јеремије: „II узеше тридесет сребрнжа цену цењенога, и дадоше их за њиву лончареву." Спаситељ иред Пилатом. Пре него што ће Пилат узети Исуса Христа на одговор, он изађе пред скупљепе јудеје, и запита: у чему они налазе да је крив Исус Христос? Они одговоре, да он својом науком квари народ чак од Галилеје па до Јерусалима, и да назива себе царем