Prosvetni glasnik

360

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТЛРОГ И ИОВОГ ЗЛВЕТА

а јеврејски — гавата. Ово је бидо у петак око подне. Пружајући руку на Исуса Христа, Пилат рече: „Ево вашег цара." Јевреји опет повикаше као из једног грда: „Узми га, узми, и распни!" Пилат рече Јудејима: „Зар цара вашег дараспнем?" Они одговорише: „Ми немамо другог цара, осем ћесара." Тада Пилат уми руке иред целим иародом, говорећи: „Ја нисам крив што се пролива крв овога нраведника." Јудеји новикаше: »Крв његова нека падне на нас и на децу нашу." И Пилат пусти Вараву, а Исуса Христа предаде да се распне. Спаситељ умире на крсту. У Јудеји, а и по другим покрајинама римске царевине, велики преступници кажњени су тешком смрћу. Начини се велики крст, и на њему преступника распну приковавши руке јексерима за горњу попречну даску, а поге доле. На оваку је смрт осуђен и Исус Христос, ма да он није учинио никакав преступ, за који би га требало овако стидно казнити. Но тако су пророци предскаадли, и то се пророштво испунило. Обичај је био, да осуђени сам носи крст до онога места где ће бити распет. И тако Спаситељу онако измученом, натоваре крст и он га понесе, али у путу падне_ под крстом. У то време иђаше у Јеруса-лим неки Симон Киринејски, и војиици сретнувши га, њему натоваре крст да га понесе, Много народа иђаше за Исусом да га отпрати до места казне. Жене су плакале и јецале; но Спаситељ се окрене њима, и рекне им: „Не оплакујте мене ћери јерусалимске, већ вашу децу: јер вам кажем, да ће доћи време, кад ћете желети смрт себи и вашој деци, али и она не ће вас посетити." И ово се нророштво Спаситељево збило онда, кад је римска војска опколила Јерусалим и глад је унутра таква била, да су жене своју децу морале јести.

Са Исусом Христом водили су и два хајдука да их распну. Исус је распет у средини, а она двојица - - један с десне а други с леве стране Исуса Христа. Био је и овај обичај, да се над главама распетих натпише за тата су кажњени. А да би лактае триели муке, давато им је сирће помешано са жучи да пију, а овај је напитак у неколико страдалце заносио, те тако нису-осећали велике болове. Спаситеља понуде да пије овај напитак, но он није хтео. У тешким мукама, он подигне очи к небу, и рече: „Оче, опрости им, јер незнају шта чине!" Над главом Спаситељевом беше написано јеврејским, грчким и латинским словима: „Цар јудејски." Јевреји мољаху Пилата, да буде овакав натпие: „Исус Христос, који себе назива, царем јудејским." Но Пилат им одговори: „Што написах - написах." Војници поделе међу собом хаљине Спаситељеве, а ону горњу хаљину која је изгледала као плашт, не хтедоше цепати, него баце коцку, па коме допадне. Све су ово млого раније предсказали пророци, а нарочито о горњој хаљини Спаситељевој: „Разделише хаљине моје међу собом, а горњи илашт метуше на коцку." Народ се подсмеваше Снаситељу вичући; „Та, који цркву разваљујеш, и за три дана опет саграћујеш, помози сам себи. Ако си Син Божји сиђи с крста." Нарочито архијереји и Фарисеји издеваху се над Исусом говорећи: „другима помаже а себи не може помоћи. Ако је он цар израиљев, нека сам сиђе са крста, па ћемо га веровати." Један од она два хајдука што су били распети са Исусом Христом, такође се посмеваше Спаситељу, говорећи: „Ако си ти Хрисгос, спаси себе и нас." Тада ће му онај други хајдук рећи: „Еда ли се ти Бога не бојиш? Ми смо осуђени по правди за наша неваљала дела; а он није учинио никакво зло." Затим рече Исусу Христу :