Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРИЕ СЛИКЕ

113 ОПШТЕ ИСТОР11ЈЕ

403

3. Млади цар имао је и сувише посла, јер у Немачкој као и у Италији био је велики иеред и забуна. Ритери су излазили из њихових тврдих замкова и направили су читав савез за пљачкање, тако да сељаци нису имали иира да раде своја иоља. Фридрих новрати опгати мир и установи један вигаи суд, који ће сваки дан седити у судници да суди оиима који мир покваре. Али зло је било у томе, гато се он није могао дуго у Немачкој бавити, да својим законима даде већу важност. Највећу бригу иоклонио је наследним земљама. Ту се спремао да створи Једну велику силу, како би једном као господар сједињене Немачке и Италије могао повратити стару сјајност царске круне. Погато је већ савладао силу господара градова у Сицилији и Апулији, нареди он своме верном пријатељу, ученом канцелару Петру, те састави нове законе, који су у многоме били противни римском црквеном праву. Он је у наследним земљама чувао и подизао вароши, али је то пренебрегао у Немачкој. На саборе је позивао како духовне кнежеве тако и ритере и племиће и вароши. Вештине и науке развијале су лепо. Сам цар писао је књигу о тицама и заповедио је да се преведе природна историја Аристотелова. У Неапољу је установљена једна виша гакола, красна дела архитектуре увеличаваху се, а царски дворац брујао је од песама миненсенгерских и изрека источних мудраца. Од египатског султана Фридрих је добио један гаатор, на коме је, помоћу једне магаине, престављен ток звезда. Да би оживео трговину и морепловство, он је уредио не само пијаце, него је осигурао трговце од насиља и самовоље, а савезом са мухамеданским кнежевима у Сирији и Египту, створио је прилику за трговину са еспапима Источне Индије.

4. Док је Фридрих тако радио за напредак својих наследних земаља, он је све вигае и више долазио у омразу са папом. Пана га је више пута опомињао да изврши своје обећање и да предузме крсташку војну. Али Фридрих је увиђао да је потребно да остане и даље у својој земљи и поход у Азију одлагао је за доцније. На папски престо дође Глигорије IX. Он је био по годинама старац, по страсности младић, а по предузимљивости редак човек. Одмах поче он претити Фридриху анатемом, ако и даље буде оклевао са ратом. Тада је Фридрих видео, да ражљућене хришћанске кнежеве не може дуже задржати само обећањима и отплови у Доњу Италију. Но већ после неколико дана вратио се натраг. На флоти се бегае појавила куга, која је спопала и самог краља. И ако је он папи показао овај узрок због кога се задоцнио инак га не могаше умилостивити. Глигорије је држао ову болест за измитпљену и одмах баци а,натему на Фридриха. Узалуд је овај покугаавао да своју невиност докаже. Али да би показао хригаћанском свету, да је он погатено мислио о крстагакој војни, он отплови чим је оздравио. Но и тиме- се не' измири са напом. Папа најстрожије заповеди свегатенству и ритерству у Палестини, да ни ногато не потпомажу краља, по гато је он одлучен од цркве и није достојан да се бори за ствар божју. Но Фридрих бегае много срећнији него гато је се очекнвало. Он је одавно имао тајне договоре са егинатским султаном Еамелом. Сад су се лично упознали. По гато су оба владара, краљ и султан, били велики људи по образовању духа, ритерству и благородству, то је Фридрих на скоро добио велнко погатовање и л.убав султанову, гато дотле ни једном хригаћанском господару