Prosvetni glasnik

420

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

већих потпора за одржавање посдуганости, у свакој врсти управљања и владања. Има много важних тачака у погледу вршења ауторитета, које потпуно једнако важе свуда, где се ауторитет појављује : у породици, школи, у односима владаоца према поданицима, слуге према господару, у држави као и у мањим, потчињеним задругама. Те су тачке. 1) Ограничавање треба да буде, у колико год положај донугата, мање. 2) Дужности као и повреде њихове, треба да су тако одређено исказане, да се могу сасвим тачн« разумети. Ово може бити није могуће бага свакад учинити, али свакојако томе треба увек тежити. 3) Престуни треба да су одређени према степену њихове гнусности. И за ово је потребна јасност у разликовању и са свим одређено и тачно изражавање. 4) Примену казни треба уредити према извесним приципима, које је најпре Бентам изнео. 5) Урођене наклоности треба узимати у обзир у колико год околности допуштају. а 6) прилике за неред отклањају се организацијом и добрим поретком. Свађе се спречавају на тај начин , што се не дозвољава да се велике масе образују, да се једна с другом сударају и тако зађевицама повод даје. Непопггење се предупређује тиме што се не даје никака прилика за то, а лењост будним оком и одређеним пропитивањем, пробањем шта је урађено. 7) Уплив и углед ауторитета одржава се извесним Формалностима и нарочитим знацима. За све вршиоце закона нринадају нарочите шорме и ритуле. Личности у положају аугоритета снабдевене су достојанством и неповредљивошћу. У колико год је већа нотреба да се послушност произведе и одржи, у толико су нотребне озбиљније и достојанственије Формалности,

које су си ауторитетом свезане. Римљани, највећи законадавни народ, имали су најдивније званичне Форме. Једна мала црта Формалности треба да је и са најнижим степеном ауторитета свезана. 8) Ауторитет, заједно са свима знацима и Формалностима, постоји једиио у корист оних, на којима се врши, и није пикако каква врста случајне имовине онога, ко.ји га врши. 9) Са највећом енергијом треба уклањати сваку могућност за изливање освете. 10) У колико околности допуштају, требало би да је сваки, који се у положају неког ауторитета налази, добродушан, и да увек има на уму добро својих потчињених, служећи се свакад упућивањем и моралним упливом, те тако да му не буде потребно, да употребљује присилне мере свуда. Унлив такога држања достиже свој врхунац онда, кад су му границе тачио обележене, и никад се не прекорачују. 11) Разлози, за рад којих се унотребљује присиљавање и због којих постоји дисциплина, треба да су што је могуће боље разумљиви за свакога, на кога се то односи, и после, они треба да су увек једино у интересу ошптега добра. Овде спада, као један део народног образовања, разумеваше друштвене организације као једне дружине која постоји зарад правилног узајамног рада и за добро свију чланова. 1 ) г ) Сваки, који се налази у положају ауторитета, треба да је упознат са општпм начелима и условима кажњавања, као што је Бентам то у своме законику изложио. Свестрано и опширно излагање, које код њега налазимо, послужиће свакоме као велика погпора у његовоме искуству. Ја држим, да ми није потребно никако оправдавање, што ћу овдс изнеги кратак преглед његових принципа. По шго је Бентам тачно одредио, шта је права цељ казпе, он прелази на излагање и изношење оних случајева, у којима је казна неумеспа. Тако, прво : где је она неоснована т. ј. где није ностала никака повреда или штета (по што до.тична страна одобрава оно, што јој је